Ruskinje

Kako prijaju Ruskinje posle dvadesetak dana kosookih devojaka. Nemam nista protiv azijatkinja, bas naprotiv ali ova promena tako prija. Male, ravne i kosooke zamenjene su plavim i neravnim. Uzivanje.
Izgledaju strava a oblace se kao da je1983 god. Cak i one koje su do jaja obucene moraju imati neki detalj iz '83, uglavnom su to cipele. Na nekom busu sam video reklamu “Odeca iz Nemacke. Kvalitetno i povoljno”. Kasnije sam i na nekom trznom centru video slicnu reklamu. Original '83.

U Irkutsk sam stigao oko 8 po lokalnom vremenu, posle silnog klackanja po Rusiji jer je voz stajao u svakoj mogucoj stanici. Srecom u Mongoliji nema gde da stane inace bi smo stigli nikad. Skapirao sam stga znaci lokalni voz. Hostel sam relativno lagano nasao. Kulturiska je. Nisu tako neposredni kao u UB-u ali su onako hladnjikavo profesionalni.

Prepodne sam proveo u organizaciji boravka u Rusiji. Sutra ujutro krecem na Bajkalsko jezero. Prvobitni plan je bio da idem u selo Listvyanka koje je blizu Irkutska ali su me drugi backpackeri u Mongoliji ubedili da idem na Orkhon ostrvo koje je nekih 5 sati odavde. Opet put pod noge, al sta da se radi, takva tura. Tamo bi trebalo da je relaksacija, banje, saune, kuliranje... Kupio sam i karte ka Moskvi. Preporucili su mi da idem vozom broj 9, koji ide od Irkutska do Moskve. Kazu taj je najbolji. Mozda je bolje da sam uzeo Kineski ili Transsibirski tamo znam da su u vozu backpackeri, u ovom mozda ponovo budu lokalci a to je onda smor. Rezervisan je uz malo muke i pomoci ljudi iz Beograda i hostel u Moskvi. E to je pravi povratak u realnnost, u UlanBatoru je deljena soba bila 5$, U Moskvi je 30$. U Irkutsku su cene korektne ali ne niske. Nema vise rucka za 100 dinara.

Na putu ka Zeleznickoj stanici i u povratku sa iste sam se malo smorio gradom. Dosta je ostavio los utisak na mene. Moj hostel je u ulici Lenina sto je pored ulice Marksa jedna od glavnih ulica. U njoj jos djene djene ima lepih zgrada, na kraju je park i neka vladina zgrada. Dosta crkava ima u okolini, obisao sam 3,4. Naisao sam i na neke pionirke koje cuvaju vecnu vatru. I to bas u trenutku zamene smena sto je izgledalo totalno komicno jer su marsirale nai potpuno nemoguc nacin. Zamislite kako mogu izlgedati pionirke koje marsiraju. Van toga taj deo grada kojim sam prosao je totalno dosadan i malo sam se razocarao jer sam ocekivao mnogo vise.
Medjutim uvece sam krenuo ulicom Marksa i naleteo na potpuno drugi grad. Ona situacija kad ste ko japanski turista i stalno skljocate aparatom. Prelepe zgrade, ocuvane fasade. Sa malo saobracaja. Doduse bilo je oko 10 uvece sto opravdava cinjenicu da nema mnogo saobracaja. Trazio sam kafanu Beograd koja je oznacena u mojoj mapi ali na tom mestu vise nema kafane.

Alkohola na sve strane. Cesto mozete sresti Ruse i mladje i starije kako idu ulicom sa flajkom, najcesce piva. Po parkovima svi koji sede uglavnom nesto i piju. U prodavnicama je strava izbor piva. Ogroman broj ruskih.

Trenutno je oko jedanaest uvece i jos uvek mrak nije skroz pao. U 10 je bilo dan. U nekom od prethodnih blogova sam se zeznuo i pomislio da zato sto je Irkutsk +1 sat u odnosu na UlanBator da ce ovde ranije pasti mrak. Upravo je suprotno, pada jedan sat kasnije. Prvi put mi se ovako nesto desava i potpuno je sizofrena situacija. Nemas osecaj da je tako kasno kad je napolju dan. Nekako i duhom i telom tripujes da je 5,6 popodne.