10.jun blato i sneg

Nocas je bilo neprevazidjeno. Nas jedno 15ak je izaslo u lokalni klub. Mozete zamisliti kakva je atmosfera u klubu u malom selu na ostrvu na sred Bajkalskog jezera. Unutra su sedeli lokalci na 3,4 stola. Na SVAKOM stolu je spavao po jedan od alkohola onesvescen Rus( ili Mongol, ovde ima dosta ljudi koji lice na Mongole ali se pretstavljaju kao Rusi). Ostali caskaju i pice po vodki potpuno ne obracajuci paznju na onesvescene. Kao da se samo ceka ko ce se sledeci onesvestiti. Za jednim stolom je sedeo jos neonesvesceni lik koji je jedno 30 minuta pokusavao da plati racun. Na svakih 10ak minuta uspevao da je izvuce po jednu novcanicu. Posle nekih 1,5-2 sata sam ga video kako se ispred lokala drzi za stub. Nije uspeo da ode dalje od toga :). U takav klub ulazi 15ak blago pripitih turista. Ludilo. Muzika cak i nije bila losa, uglavnom elektronska, nesto malo i ruske pop muzike. Ludovali smo do 3 nocu. Ekipa je bila strava, iz celog sveta, Od Finske, Francuske (da ponovo sam naleteo na Francuze), Nemacke, POLJSKE pa do Indonezije. Dve Poljakinje iz Krakowa su definitivno bile najludje. U jednom trenutku su se popele na sto. Mozete zamisliti kako je to izgledalo lokalcima. Na ovakvim putovanjima malo ko vodi racuna i izgledu i malo nosi bilo sta osim klasicnih majci i dukseva. Ali njih dve ne, majcice na bratele sa velikim dekolteom, vrhunski.

Jutros smo krenuli na ekskurziju na juzni deo ostrva. Nas 5-6, deo sinocnje ekipe i jedan ruski specijalac.
Bilo je fantasticno, potpuno sam povratio zelju za putovanjem. Shvatio sam u stvari da je sve stvar motivacije. Kada sam planirao ceo put Kina i Mongolija su bili u prvom planu. Samo sam o tome razmisljao i informisao se. Bajkalsko jezero i Moskva su mu dosli kao upustne stanice koje cu obici ali cu na licu mesta videti sta cu raditi. Nisam se radova njima nego Kini i Mongoliji. I onda je prirodno da kad zavrsite deo puta koji je bio primaran nemate motiva za dalje. Medjutim danas je bio neverovatan dan. Pesacili smo suma pa do samog jezera i nazad nekih 3 sata. Usput smo nasi i sneg. Neverovatno, napolju je dosta toplo, za kratke rukave kad ne duva vetar a sneg stoji ne otapa se. Ruski specijalac je usao u jezero koje je nekih 8.9 stepeni toplo odnosno hladno. Rucak je bio rostilj u prirodi, a na rostilju riba.



Nakon klope koja je bila sjajna otisli smo do nekog toplog i lekovitog jezera. Temperatura je taman takva da mozete da se okupate, nije bas preterano toplo jezero. U njemu je lekovito blato i brat Rus specijalac se prvi skinuo i namazao ceo blatom. Njegovim stopama je krenuo jedan Francuz. Posle toga, jebiga, nije bilo izbora morao sam i ja da im se pridruzim. Kupanje u jezeru posle toga je neverovatno prijalo. Od kak smo dosli ovde jezero prosto vuce da se okupate, napolju je relativno toplo, jezero je plavo kao more, tesko odoleti da se ne uskoci, ali dzaba kad je ladno kao led. Zato smo se po izlasku smrzli kao... Poceo je da duva ladan ali zaista ladan vetar a naravno peskira nismo imali.




Cesto se uz put nailazi na “ovo”, one religijske stapove umotane u plave trake. Drugaciji su nego u Mongoliji, nema hrpe kamenja samo stap poboden u zemlju. Raspitivao sam se malo oko toga i saznao da je ovde Samanizam dosta rasprostranjen i da su ovde “ovo”-i vezani sa njega. Verovatno i u Mongoliji vuce poreklo iz Samanizma.

Vazduh je ovde sjajan. Cist i planinski svez. U Mongoliji bio cist ali bez te svezine.