Minhen 2014

Nekada davno sam se ložio da pišem blogove sa mojih putovanja, iz nepoznatog razloga loženje se delimično vratilo. Ovaj put smo porodično spičili od Beograda do Minhena kolima, praćeni žešćom kišom al' nas je u Nemačkoj ogrejalo sunce kako i dolikuje. Plus što si zapadnije dan duže traje pa milina jedna, 7 popodne dođe ti kao 11 u Bg-u :). Usput sam se uobičajeno posvađao sa ženom. Prošlo je 7 dana od njenog prethodnog ciklusa pa je u PMSu a ja sam se preračunao, mislio sam da je prošlo tek 5 dana pa nisam bio dovoljno taktičan. Moraću da instaliram neku aplikaciju koja će me obaveštavati o tako bitnim stvarima. Prevari se čovek pa nastane sranje.
Minhen, stigli oko 6 popodne, ko u cik zore da smo stigli, sunce sija i nigde ljudi, samo domaćin crnogorac Mirko, kul lik, iznajmio nam svoju gajbu  u Svabingu. On gde spava, ne znam.
Imam taj običaj da volim da zveknem pivo čim negde doputujem, čisto da se zapljunem da sam stigao. Mirko oladio Paulaner, 0.5, Totalni respect.
Prošetah malo krajem. Ptice pevaju sve u 16. Pri tome Mirkova gajba nije u parku nego u Svabingu, sve zgrada do zgrade. Ne bi čovek očekivao da tu žive ptice nego ljudi. U Beogradu su odavno utihnule. Čak ni u Blokovima (primetite veliko B, prim. aut.) više ne možeš da ih čuješ. Gugutke koje su me redovno budile ko klinca sad samo seru i ćute. Suviše je bilo šta reći o stambenom i prilično urbanom kraju u kome se čuju ptice. Osim da je tu negde i Belgrad strasse.

Bacam pogled na kola, šta li ti Nemci voze... BMW( očekivano) Audi, pa opet BMW, i još koji BMW, pa  Audi i tek po neki Mercedes onako postiđeno parkiran u fazonu "nemam za bolje". Potpuna kontradikcija sa arhitekturom kraja. Ne bi se očekivalo da u zgradama koje nisu ništa posebno žive vozači BMW-a.Al prc, niko ne vozi crvenu hondu, jedini biser medju sivo-crnim BMWovima :)

Pivnica. Lokalna. Mada ne tipična. Spolja je izgledala kao restoran pa je zaobiđoh pa na kraju kad nisam našao ništa bolje, reko' daj šta daš. Ipak je Uskrs, dobro je i ovo. I jeste i nije pivnica. Dugački stolovi - jeste pivnica, stolovi su suviše fini - nije pivnica,  konobarica nije debela - nije pivnica, pijanih Nemaca komada 0 - nije pivnica, jelovnik ima salate - nije pivnica, vise neki rogovi - moze biti pivnica al ne mora da znači, služe neko lokalno pivo - e sad, bilo gde sem u Nemačkoj ovo bi bio znak da jeste pivnica. Ovde sam u svojoj kratkoj šetnji nailazio na picerije, tajlandske, indijske restorane, kinesko-italijanske restorane (istina, pizza i kineska klopa u istoj kafani, valjda je neki kinez otvorio piceriju. Ispitacu.) koji služe neka nepoznata lokalna piva, tako da ta činjenica ništa ne garantuje.

Uglavnom iznad šanka je stotina krigli, ima 5-6 točilica različitog lokalnog piva od iste pivare. Nije loše sa Usrkšnje veče. Kao ni pivo. Ako ikada svratite probajte Zwickl.
Momenat. Baja za stolom do mene. Kovrdžavi Nemac izveo cicu. Naručuje vino u sred pivnice. Vino nema pampur nego metalni zatvarač koji se odvrće. Konobar ga otvara, sipa mu malo u čašu da degustira. Baja proba i klima glavom da je dobro. Kontam da je kovrdžavi baja naručio nešto tipa Banatski rizlig da šatro bude gospodin pred cicom, a konobar krenuo da ga loži pa mu dao da  degustira. Dobro mu nije dao čep da omiriše :)

Transport

Rezime transporta naseg dvomesecnog putesestvija


Avion: Beograd-Moskva-Bangkok
Voz:Bangkok-Surat Tani
Autobus plus camac: Surat Tani – Railay Beach

Sledeci deo je ludilo:
Camac plus automobil: Raliay Beach – Krabi
Avion: Krabi – Bangkok
Voz: Bangkok – Vientian (Laos)
(U cugu od juga Tajlanda do Laosa)

Avion: Vientian – Luang Nam Tha
Autobus Luang Nam Tha – Huai Xai
Camac ( 6 sati, mali camac) Huai Xai – Luang Pra Bang
Avion: Luang Pra Bang – Hanoi
Voz: Hanoi – Hue
Autobus Hue – Hoi An
Avion: Hoi An – Sajgon
Autobus: Sajgon – Pnom Pen
Autobus Pnom Pen – Siem Riep

I ovo je ludilo:
Autobus Siem Riep – Pnom Pen
(prenocili u pnom penu)
Avion: Pnom Pen – Bangkok
Avion: Bangkok – Surat Tani
Bus plus Feribot plus kombi Surat Tani – Koh Samui

Feribot plus Bus Koh Samui – Surat Tani – isto kao u odlasku
Avion: Surat Tani – Bangkok
Avion Bangkok – Moskva - Beograd

Fool moon party

Verovatno najcuvenija zurka na svetu. Jos od 80ih na pun mesec se na plazi ostrva Ko Pha Ngan organizuje zurka. Kazu da u spicu sezone bude 30 000 ljudi. Ostrvo je preko puta naseg i to je i bio jedan od razloga naseg dolaska. Na plazi svaki klub pusta svoju muziku tako da bina ima koliko hocete. Raj za one koji vole da se igraju vatrom, tu je preskakanje zapaljenog konopca, zongliranje sa zapaljenim stapom... Glavni hit je farbanje fluorescentnim bojama. Svi ali bukvalno svi su ofarbani. Mi smo se odlucili za manje ekstremnu varijantu pa smo uzeli fluorescentne, krajnje moderne naocare i svetlece djavolje rogove. U neko doba sam ipak morao da nacrtam gustera na nozi. Sta cu, navukli me mangupi. Ana se i pored sufisticiranih metoda ubedjivanja nije dala i ostala je neobelezena do kraja. Wc je odlicno resen. More. Nema guzve i ne smrdi. Sto se pica tice glavni hit su kofice. Za 500-600 dindzi dobijes 2.5dc zestine, neko gazirano pice, red bull i koficu. Svo pice pomesas u kofici i uzivas u miksu. Kad sve popijes mozes da se igras sa koficom u pesku jer za drugo nisi. Ja sam ostao na dobrom starom pivu, jos kad sam otkrio dragstore u blizini plaze sreci nikad kraja. Zurka ko zurka ali na super mestu. Ja volim ta narodna saborovanja kada se na jednom mestu okupi masa ljudi, jos kad je to mesto plaza na Tajlandu... E da, nema obezbedjenja ni policije. A nema ni incidenata. Videli smo jednu omanju carku i to je to. Kontam da sama pojava pandura priziva agresiju.

Nocna drama

Odlucili smo jedno predvece da motorcetom istrazimo ostrvo i popnemo se do najviseg vrha. Na tajlandu cim 1m izadjes van urbane sredine eto ti dzungle. Tako da put do vrha vodi nazovi putem kroz dzunglu. Mi smo krenuli malo pre sumraka, da vidimo zalazak sa vrha. Malo zalutali pa je zalazak odavno prosao a mi ni blizu vrha nismo bili. Drugim recima bili smo u sred dzungle u potpunom mraku neznajuci tacno gde se nalazimo. Ana, ja i motorce. A da, tu je i mala karta. Najmanja moguca, toliko mala da nicemu ne sluzi. Vozimo tako u ubedjenju da znamo kuda idemo kad odjednom raskrsnica na mestu gde ne bi trebalo da je bude. Eci peci pec i skrenusmo desno. Vozimo tako neko vreme. Nigde zive duse. Mrkli mrak. Put koji je ionako bio simbolican postaje gori i gori. Zemlja, opalo lisce i granje po putu. Put kojim se redje ide. Nije svejedno. Odjednom pojavljuje se zena. Naivno stajemo da je pitamo kuda da idemo. Ne razume nas. Dolazi i druga zena motorom. Ona nas razume. Objasnila nam je da put kojim smo posli nikuda ne vodi. Obrnuli smo motor i vratili se kuci.

Ovo je bila prica bazirana na istinitom dogadjaju koji glasi : skrenuli sa glavnog puta i isli dzunglom 10ak minuta. Naisli na zenu ispred neke kafane. Dosla i druga. Vratili se kuci po savetu druge zene.

Nekoliko dana kasnije citamo da se dvoje Ukrajinskih turista izgubilo na slican nacin. Jedva ih nadjose. Doduse oni su ostavili motore i krenuli da setaju dzunglom kad ih je uhvatio mrak.

Koh Samui

Negde sam procitao "ako ste generalni direktor neke od 500 najbogatijih kompanija letovacete na koh samui-ju". Najbolje od najboljeg. Ostrvo kao uostalom i celo tajlandsko primorje su otkrili backpackeri. Vremenom, ko u Crnoj Gori, poceli su nicati petozvezdasti hoteli i , jos uvek bez dobrog prevoda, 'resort'-i. Ako hocete vilu na obali mora sa privatnim bazenom i batlerom ovo je mesto za vas. Ipak je ostalo delova ostrva koji su i dalje backpackerski i atmosfera u glavnom nije fenserajska. Vise je u fazonu mladi smo ludi smo. Izgleda da su fensici izolovani u svoje rezervate i nemesaju se sa obicnim smrtnicima.
Celo ostrvo je bukvalno okruzeno plazama i oko njih su nastajala mesta koja su dobijala imena po plazama. Sto lepsa plaza to su fensiji hoteli. Najpoznatije su Chaweng i Lamai. Mi smo se odlucili za Maenam. Ona je na severu ostrva, na 5km od Chaweng-a.
Maenam plazu vodici po pravilu ne pominju. Kazu, nije tako lepa. Ne lazu, ali treba imati u vidu referentni sistem. Na Tajlandu je i najruznija plaza verovatno lepsa od svih na kojima ste do sada bili.
Napravili smo dobitnu kombinaciju. Ultra povoljan i jos ultrije dobar smestaj na samoj plazi. Najbolji smestaj do sada. Imamo cak i bazen. Mesto je totalno mirno i cool. Na plazi nema zive duse. Totalno prija posle mesec i po jurcanja kada nam se dogadjalo da sastavimo 10ak dana uzastopnog spavanja u razlicitim krevetima.
Postoji reka koja se uliva na nasoj plazi u more. To je meni totalno neverovatno. Scena: stojite na uscu, ispred i iza vas plaza, levo more, desno reka i dzungla. Nevidjeno. Reka ima dosta kanala od kojih jedan prolazi kroz nas resort i zavrsava se na plazi 3m od mora. Opet, nevidjeno. Bukvalno 3m odvaja kanal i more. Kako se voda bas tu zaustavila ko bi ga znao.
Morali smo overiti Chaweng plazu, da vidimo sta je tu tako lepo. Iznajmili smo motorce i krenuli u istrazivanje. Samo mesto oko plaze je pravi grad, saobracaj koji ide glavnom ulicom, gomila restorana, barova klubova. Kazu da je nocni zivot vrlo dinamican. Plaza je zaista strava, dugacka i siroka sa sitnim brasnjavim peskom, ali to nije glavni hit. More je sa talasima, onim pravim okeanskim koji nastaju 50ak metara od obale i onda dugo putuju. Mislim da smo uboli jackpot. Smestaj na cool lokaciji a kupanje na najboljoj plazi.

Na ostrvu postoji gomila turistickih atrakcija sto prirodnih sto vestackih. Vodopadi, vidikovci, jahanje slonova, farma krokodila i zmija, akvarijum... Kakva god da si sorta turista nacices nesto za sebe.

Angkor Wat (Siem Riep)

Siep Riep je mestasce na par kilometara od Angkor Wata, baza za sve posetioce. Angkor Wat je tamo negde u 11,12 veku bio omanji gradic od nekih milion ljudi, prestonica Kmerske imperije. Podsecanja radi, u to doba Srbi jos uvek nisu jeli viljuskom a London je bio selo u poredjenju sa Angkor-om. Od svega su ostale rusevine hramova, njih valjda uvek grade najkvalitetnije. Prostor je ogroman i ne moze se obici peske i ne moze se obici u jednom danu. Dva dana je optimum, ko ce tri dana uzastopno da gleda hramove. Angkor Wat je u stvari najveci i najocuvaniji hram. Ostali imaju svoja imena, a kako se ceo grad zvao to mi nije najjasnije.

Hramovi ko hramovi, glupo je opisivati ih , treba ih videti. Prvi dan smo kasno stigli u Siem Riep i imali smo samo par sati pre zalaska sunca kada je kraj radnog vremena. U Angkor Wat smo stigli skoro pred samo zatvaranje i taman kad smo stigli do centralnog i najviseg dela zatvorise ga, zlikovci. Srecom mito i korupcija rulez. Odmah nam je prisao isti covek koji nam je saopstio da je hram zatvoren da nam kaze da ce nam on “otvoriti” hram za malo baksisa. Tako i bi. I tako smo Ana i ja imali privatnu turu centralnim delom u kome inace ima milion turista.

Ana je majstor da slucajno ubode neverovatne stvari, po pravilu na mesta o kojima nista ne pise i gde nema ni jednog jedinog turiste. Citali smo da su Kmeri napravili dva ogromna vestacka jezera za snabdevanje grada vodom i videli na mapi da je jedno jos uvek zivo i zdravo. Pitali smo naseg vozaca tuk tuka sta tamo ima, kaze jezero gde idu Kambodzanci da se kupaju ali mu nije bas bilo najjasnije zasto mi hocemo tamo da idemo. Moram priznati da nije ni meni bilo ali bih debelo pogresio da nisam otisao. Ogromno jezero, lepo, malo Kambodzanaca koji se kupaju u automobilskim gumama. Pored obale su od bambusovih daska napravljene kao male platforme ali natkrivene gde se Kambodzanci izlezavaju. Ublizini fast food restorani na kmerski nacin. Pravo izletiste. Kako su ludi Kmeri uspeli jos u ono doba da naprave takvo jezero, to mi nije jasno.

Sam Siem Riep je u svim vodicima nekako u senci Angkora. Steknete utisak da je grad jedino bitan po tome sto je u blizini aerodroma. Nije tako. Vrlo simatican gradic, opet se oseca uticaj Francuza. Dobri su bre ti Francuzi, gde god dodju izgrade lepe zgrade, izgube rat i povuku se kuci. Mnogo restorana i kafica sa odlicnom klopom. Znacajno jeftiniji od Pnom Pen-a sto je totalno sok, posto Siem Riep zivi iskljucivo od turista. Covek se posle Vijetnama i cena tamo totalno navuce na taj standard tako da rucak za 300 dinara deluje kao totalno dranje :) Ovde smo ponovo klopali za 2-3$ i to odlicnu Kmersku hranu, koja se uzgred ni pocemu ne razlikuje od Vijetnamske a koja se pak pa ne razlikuje od Laoska koja je uzasno slicna Tajlandskoj. Drugim recima svi su ponosni na svoju nacionalnu kuhinju ali je svuda u sustini ista. Svako ima po koje bas svoje nacionalno jelo ali sve ostalo je isto. Tako je Tajland poznat po Pad Thai-ju i Tom Yam supi, Laos po lepljivom pirincu, Vijetnam po “pho” supama, Kmeri (narod koji zivi u Kambodzi iliti kako ja cesto kazem Kambodzanci) imaju nesto svoje ali jebem li ga kako se zove.

Ono sto se ovde trude svi da ti stave do znanja je to da su siromasni i da treba da im pomognes odnosno da im das neke pare. Sa jedne strane ima zaista dosta zrtava nagaznih mina. Medjutim oni nisu prosjaci, izgleda da postoji neka drzavana organizacija koja ih “uposljava”. Na ulazu u svaki hram postoji bend sacinjen od ljudi povredjenih minama. Mozes kupiti CD ili verovatno ostaviti neki novac. Naleteli smo i na jednog koji ima svoju tezgu u gradu, prodaje knjige. Kupili smo od njega kopiju Lonely Planet Thailand, izdanje avgust 2010 :). Ladno knjiga jos zvanicno nije izasla ali se zato nelegalna kopija moze kupiti u Kambodzi :). Takve stvari su mi pozitivne i vrlo podrzavam. Nasao se nacin da se pomogne tim ljudima, turistima se jasno daje do znanja kako su ti ljudi nastradali, i oni iz sazaljenja kupe nesto sto verovatno u suprotnom ne bi kupiili. Ali je to meni to ok, ljudi ne prose, rade nesto i zaradjuju.
Isto tako ce ti svaki tuk tuk vozac reci “uzmi tuk tuk, daj mi posao, treba mi posao”. Pa tako ispada da i tuk tuk uzimas iz sazaljenja. Nekako sve sto radis, kao da radis iz sazaljenja. Poredim ih sa Laosanima, koji su ipak dosta dosta siromasniji ali ne kukaju. Ne pokusavaju od turista da izvuku koji dinar na foru sazaljenja, imaju svoj ponos, rade svoj uobicajeni posao i pokusavaju njime da obezbede sebi bolju buducnost. Laosanin u prici nece ni pokusati da ti stavi do znanja da je siromasan i da tesko zivi. Sa Kambodzancima se to odmah oseti. Kao da jedva ceka da ga pitas “koliko ti mesecno zaradjujes”. pa da krene sa svojom pricom i da na racun toga pokusava svaki dinar dodatni da ti izvuce. To mi nekako nije ok. Platis tuk tuk vozaca za 3 dana, znacajno vise nego sto je to realna cena zbog njegove price a onda ti pokusa prodati kartu do Phnom Penha skuplje nego sto je u agenciji koju je upravo on preporucio. To mi nije ok iako ga razumem. Za njega je svaki dolar mnogo veliki. I pored toga bio nam je jako simpatican. Objasnio je kako nema svoj sajt i kako bi mu znacilo da ima jer bi onda imao vise posla. Obecali smo mu da cemo mu napraviti sajt.

Ono sto mi posebno nije ok ne koriscenje dece u ekonomske svrhe. Svuda su, i u hramovima i u gradu, klinici 7,8 godina koji pokusavaju bilo sta da ti prodaju za 1$. To je ruzno i grozno, deca verovatno ne idu u skolu a jos je verovatnije da novac ne ide njima, u najboljem slucaju ide njihovoj porodici. Kad ostare nece biti podobni za taj posao a i nece imati ni skolu. Tako da mi se cinilo kao najbolje resenje da se nista ne uzima od te dece. Da se ne podrzava takvo iskoriscavanje.
Sedeli smo u restoranu kad je usla devojka,strankinja, za coporom te dece. Dovela ih na koka kolu i rucak. Morao sam proveriti o cemu se radi. Kaze, mnogo je bolje tu decu nahraniti nego im dati taj 1$ za neku glupost. Ona je obican turista koji je pokupio tu decu i odvela na rucak. Nekako sam bas bio zezce ganut tim postupkom. U takvim situacijama covek mora da se oseca glupo sto sam toga nije setio. A klinci presrecni. Zamislite njihovu srecu da popiju limenku koka kole.
Vecina Kmera sa kojima smo pricali znali su jako dobro engleski. Obican vozac zna engleski dovoljno dobro da sa njim mozes malo procaskati. Nas tuk tukista nam je objasnio zasto je to tako. Kaze u Vijetnamu ako znas engleski radis u kancelariji, ko nece da uci radi kao vozac. U Kambodzi nema posla u kancelariji i da bi radio i kao vozac moras da se potrudis i da naucis engleski. Ovde je biti tuk tuk vozac prestizno zanimanje.

Kambodzu smo odradili za nedelju dana, tako da smo plan i program zavrsili ko Mrkonjic, pre roka.
Za kraj sledi relaksacija na moru na Tajlandu. Izbor je ovaj put pao na Koh Samui.

Vijetnam – rat ukratko

Vrlo malo sam znao o Vijetnamskom ratu, sada ono sto znam me totalno fascinira. Totalno neverovatno sta se dogadjalo u ovom regionu.

sredina 19 veka – dolaze Francuzi i Vijetnam postaje 9njihova kolonija. Vijetnamci su i dalje imali kralja i njegova prestonica je bila Hue ali on je bio podredjen Francuzima. Njihova prestonica je bila Hanoj a valjda u neko doba i Sajgon.
2 svetski rat – Francuzi su valjda otisli. Ho Shi Min je slicno kao Tito, valjda, sproveo i komunisticku revoluciju i oslobodilacku borbu. Bilo kako bilo, bili su na strani dobrih, isterali Japance i posle rata preuzeli vlast u Vijetnamu

1945-1954 Francuzi odlucili da povrate koloniju, dobili podrsku zapadnih zemalja i poceo je prvi Indokineski rat koji su Ameri u velikoj meri finansirali.
1954 Francuzi izgubili rat i odrzana je Zenevska konferencija gde su velike sile priznale pravo Vijetnamu na nezavisnost i samoopredeljenje i bla bla truc sve sto je navedeno u povelji Ujedinjenih nacija i dogovoreno je da se za 2 godine odrze parlamentarni izbori a da dotle Vijetnam bude podeljen na severni i juzni ali ne zvanicno cisto onako...

1956-1965 Izbore je trebalo da zakaze predsednik Juznog Vijetnama koga su Ameri postavili ali to uz odobravanje Amerike, nije uradjeno jer su skontali da ce da izgube. Juznjacu pocinju da hapse i ubijaju sve one koji imaju bilo kakve veze sa komunistima, narod krece da se organizuje uz podrsku Severnog Vijetnama i krece rat. Dakle rat je sve vreme bio u Juznom Vijetnamu dok je Severni bio miran. Razlog tome je sto u narodu vlast juznog vijetnama nije imala podrsku vec je velikom vecinom bila uz “Ujka Ho”-a. Juznovijetnamska vojska je '60 bila toliko slaba da je imala kontrolu samo na teritoriji na par metara od mesta gde se trenutno nalazi :)
1965-1975 Dolaze Ameri sa vojskom u Juzni Vijetnam, severni su samo bombardovali. Senat tako odobrio. 1968 (valjda je ta godina bila) se odigrao mozda i kljucni dogadjaj. Tet ofanziva na skoro sve gradove koju je sproveo Vijet Kong (komunisti). Niko u Americi nije verovao da su oni sposobni da organizuju tako veliki napad, jer su do tada skoro iskljucivo ratovali gerilski i izbegavali velike sukobe. Ofanzivu su na kraju izgubili ali je bilo gadno i izlgeda da su tada konacno Amerikanci(gradjani) shvatili da Vijet Kong nije za salu i da nije bas sve tako svetlo kao sto se mislilo.

1975 Odlaze Ameri, porazeni. Ako sam dobro procitao, izgubili su rat u kome ni jednu jedinu bitku nisu izgubili.

Da bi se kompletno shvatilo ludilo koje je ovde vladalo do skorai idiotizam “medjunarodne zajednice” moram da opisem i dogadjaje u Kambodzi.

1975 I odavde odlaze Ameri, koji nisu bili sa vojnim jedinicama prisutni ali su podrzavali “anti komuniste”. Nije mi jos uvek najjasnije ko je ovde bio na vlasti ali svakako nisu komunisti. Sve vreme su Ameri “tajno” bombardovali delove Kambodze gde su bili komunisti. Na vlast dolaze Crveni Kmeri na celu sa Pol Pot-om. Imali su koncept da svaki Kambodzanin mora da zaboravi sve sto je nekada bilo jer je to lose i da mora da prihvati novo komunisticko drustvo u kome gradjani nisu postojali nego samo seljaci koji su raadili na polju. Tako su za par dana ispraznili sve gradove i oterali ljude na selo na prinudni rad. Pisacu kasnije detaljnije, za ovo ovde je bitno da su za 3 godine pobili 1.5milion ljudi i da su do tada bili protivnici izmedju ostalog i Amerike. Njih su podrzavali Kinezi kao i Severni Vijetnam

1978. Kambodzu zauzima Vijetnam. Kambodzanci se kurcili, napadali pogranicne delove Vijetnama, proterali ili ubili sve Vijetnamce i sve koji su imali ikakve veze sa njim (dovoljno je bilo da se zna Vijetnamski jezik), pa Vijetnam popizdeo i zauzeo Kambodzu. U Kambodzi se to danas slavi kao oslobodjenje. Nije mi najjasnije ko je nakon toga vladao u Kambodzi, valjda je od tada pa do danas Kraljevina ali pitanje je koji kralj posto su i crveni kmeri surovali sa nekim kraljem. Ludilo. Crveni kmeri i ono sto je ostalo od njih su u selima severa i sve do pre neku godinu su postojali. Valjda su 1998,1999 definitivno unisteni.

1979 Ujedinjene nacije zvanicno podrzavaju Crvene Kmere i njih priznaju za vlast u Kambodzi i Crveni Kmeri dobijaju stolicu u skupstini UN. Ameri i Kinezi podrzavaju Crvene Kmere!! Ameri dakle podrzavaju Crvene Kmere koje su bombardovali do pre koju godinu i koji su najgori od najgori komunista. Jedini koji su zaista ukinuli privatnu svojinu pa cak i novac.
1989 Vijetnam se povlaci iz Kambodze kako bi mu ukinuli medjunarodne sankcije. Dakle Vijetnamci su povrh svega posle rata imali sankcije!!! Nisam 100% siguran za ovo, negde sam citao ali jeste da je pod pritiskom medjunarodne zajednice Vijetnam se povukao
1990 UN priznaju vlast u Kambodzi koja je bila na vlasti jos od 1978 kao zvanicnu i tek onda postaju medjunarodno priznati!!!
2006 Organizuju se prva sudjenja celnicima Crvenih Kmera. Do tada su svi ziveli na slobodi, jos uvek mnogi zive slobodno, neki su vec umrli prirodnom smrcu, kao npr Pol Pot, idejni vodja. Tek su tada stvoreni politicki uslovi i medjunarodna zajednica je dala zeleno svetlo za organizovanje tribunala i poslala svoje sudije.

Oprosticete mi ako sve godine nisu najtacnije navedene, pisem iz glave ali u sustini je redosled taj i dogadjaji su ti, a sad ako sam bas omasio za koju godinu neka mi se ne uzima za zlo.