Angkor Wat (Siem Riep)

Siep Riep je mestasce na par kilometara od Angkor Wata, baza za sve posetioce. Angkor Wat je tamo negde u 11,12 veku bio omanji gradic od nekih milion ljudi, prestonica Kmerske imperije. Podsecanja radi, u to doba Srbi jos uvek nisu jeli viljuskom a London je bio selo u poredjenju sa Angkor-om. Od svega su ostale rusevine hramova, njih valjda uvek grade najkvalitetnije. Prostor je ogroman i ne moze se obici peske i ne moze se obici u jednom danu. Dva dana je optimum, ko ce tri dana uzastopno da gleda hramove. Angkor Wat je u stvari najveci i najocuvaniji hram. Ostali imaju svoja imena, a kako se ceo grad zvao to mi nije najjasnije.

Hramovi ko hramovi, glupo je opisivati ih , treba ih videti. Prvi dan smo kasno stigli u Siem Riep i imali smo samo par sati pre zalaska sunca kada je kraj radnog vremena. U Angkor Wat smo stigli skoro pred samo zatvaranje i taman kad smo stigli do centralnog i najviseg dela zatvorise ga, zlikovci. Srecom mito i korupcija rulez. Odmah nam je prisao isti covek koji nam je saopstio da je hram zatvoren da nam kaze da ce nam on “otvoriti” hram za malo baksisa. Tako i bi. I tako smo Ana i ja imali privatnu turu centralnim delom u kome inace ima milion turista.

Ana je majstor da slucajno ubode neverovatne stvari, po pravilu na mesta o kojima nista ne pise i gde nema ni jednog jedinog turiste. Citali smo da su Kmeri napravili dva ogromna vestacka jezera za snabdevanje grada vodom i videli na mapi da je jedno jos uvek zivo i zdravo. Pitali smo naseg vozaca tuk tuka sta tamo ima, kaze jezero gde idu Kambodzanci da se kupaju ali mu nije bas bilo najjasnije zasto mi hocemo tamo da idemo. Moram priznati da nije ni meni bilo ali bih debelo pogresio da nisam otisao. Ogromno jezero, lepo, malo Kambodzanaca koji se kupaju u automobilskim gumama. Pored obale su od bambusovih daska napravljene kao male platforme ali natkrivene gde se Kambodzanci izlezavaju. Ublizini fast food restorani na kmerski nacin. Pravo izletiste. Kako su ludi Kmeri uspeli jos u ono doba da naprave takvo jezero, to mi nije jasno.

Sam Siem Riep je u svim vodicima nekako u senci Angkora. Steknete utisak da je grad jedino bitan po tome sto je u blizini aerodroma. Nije tako. Vrlo simatican gradic, opet se oseca uticaj Francuza. Dobri su bre ti Francuzi, gde god dodju izgrade lepe zgrade, izgube rat i povuku se kuci. Mnogo restorana i kafica sa odlicnom klopom. Znacajno jeftiniji od Pnom Pen-a sto je totalno sok, posto Siem Riep zivi iskljucivo od turista. Covek se posle Vijetnama i cena tamo totalno navuce na taj standard tako da rucak za 300 dinara deluje kao totalno dranje :) Ovde smo ponovo klopali za 2-3$ i to odlicnu Kmersku hranu, koja se uzgred ni pocemu ne razlikuje od Vijetnamske a koja se pak pa ne razlikuje od Laoska koja je uzasno slicna Tajlandskoj. Drugim recima svi su ponosni na svoju nacionalnu kuhinju ali je svuda u sustini ista. Svako ima po koje bas svoje nacionalno jelo ali sve ostalo je isto. Tako je Tajland poznat po Pad Thai-ju i Tom Yam supi, Laos po lepljivom pirincu, Vijetnam po “pho” supama, Kmeri (narod koji zivi u Kambodzi iliti kako ja cesto kazem Kambodzanci) imaju nesto svoje ali jebem li ga kako se zove.

Ono sto se ovde trude svi da ti stave do znanja je to da su siromasni i da treba da im pomognes odnosno da im das neke pare. Sa jedne strane ima zaista dosta zrtava nagaznih mina. Medjutim oni nisu prosjaci, izgleda da postoji neka drzavana organizacija koja ih “uposljava”. Na ulazu u svaki hram postoji bend sacinjen od ljudi povredjenih minama. Mozes kupiti CD ili verovatno ostaviti neki novac. Naleteli smo i na jednog koji ima svoju tezgu u gradu, prodaje knjige. Kupili smo od njega kopiju Lonely Planet Thailand, izdanje avgust 2010 :). Ladno knjiga jos zvanicno nije izasla ali se zato nelegalna kopija moze kupiti u Kambodzi :). Takve stvari su mi pozitivne i vrlo podrzavam. Nasao se nacin da se pomogne tim ljudima, turistima se jasno daje do znanja kako su ti ljudi nastradali, i oni iz sazaljenja kupe nesto sto verovatno u suprotnom ne bi kupiili. Ali je to meni to ok, ljudi ne prose, rade nesto i zaradjuju.
Isto tako ce ti svaki tuk tuk vozac reci “uzmi tuk tuk, daj mi posao, treba mi posao”. Pa tako ispada da i tuk tuk uzimas iz sazaljenja. Nekako sve sto radis, kao da radis iz sazaljenja. Poredim ih sa Laosanima, koji su ipak dosta dosta siromasniji ali ne kukaju. Ne pokusavaju od turista da izvuku koji dinar na foru sazaljenja, imaju svoj ponos, rade svoj uobicajeni posao i pokusavaju njime da obezbede sebi bolju buducnost. Laosanin u prici nece ni pokusati da ti stavi do znanja da je siromasan i da tesko zivi. Sa Kambodzancima se to odmah oseti. Kao da jedva ceka da ga pitas “koliko ti mesecno zaradjujes”. pa da krene sa svojom pricom i da na racun toga pokusava svaki dinar dodatni da ti izvuce. To mi nekako nije ok. Platis tuk tuk vozaca za 3 dana, znacajno vise nego sto je to realna cena zbog njegove price a onda ti pokusa prodati kartu do Phnom Penha skuplje nego sto je u agenciji koju je upravo on preporucio. To mi nije ok iako ga razumem. Za njega je svaki dolar mnogo veliki. I pored toga bio nam je jako simpatican. Objasnio je kako nema svoj sajt i kako bi mu znacilo da ima jer bi onda imao vise posla. Obecali smo mu da cemo mu napraviti sajt.

Ono sto mi posebno nije ok ne koriscenje dece u ekonomske svrhe. Svuda su, i u hramovima i u gradu, klinici 7,8 godina koji pokusavaju bilo sta da ti prodaju za 1$. To je ruzno i grozno, deca verovatno ne idu u skolu a jos je verovatnije da novac ne ide njima, u najboljem slucaju ide njihovoj porodici. Kad ostare nece biti podobni za taj posao a i nece imati ni skolu. Tako da mi se cinilo kao najbolje resenje da se nista ne uzima od te dece. Da se ne podrzava takvo iskoriscavanje.
Sedeli smo u restoranu kad je usla devojka,strankinja, za coporom te dece. Dovela ih na koka kolu i rucak. Morao sam proveriti o cemu se radi. Kaze, mnogo je bolje tu decu nahraniti nego im dati taj 1$ za neku glupost. Ona je obican turista koji je pokupio tu decu i odvela na rucak. Nekako sam bas bio zezce ganut tim postupkom. U takvim situacijama covek mora da se oseca glupo sto sam toga nije setio. A klinci presrecni. Zamislite njihovu srecu da popiju limenku koka kole.
Vecina Kmera sa kojima smo pricali znali su jako dobro engleski. Obican vozac zna engleski dovoljno dobro da sa njim mozes malo procaskati. Nas tuk tukista nam je objasnio zasto je to tako. Kaze u Vijetnamu ako znas engleski radis u kancelariji, ko nece da uci radi kao vozac. U Kambodzi nema posla u kancelariji i da bi radio i kao vozac moras da se potrudis i da naucis engleski. Ovde je biti tuk tuk vozac prestizno zanimanje.

Kambodzu smo odradili za nedelju dana, tako da smo plan i program zavrsili ko Mrkonjic, pre roka.
Za kraj sledi relaksacija na moru na Tajlandu. Izbor je ovaj put pao na Koh Samui.