Luang Prabang

Za dorucak kroasani u finoj pekari, posle toga razgledanje radnji, u svakoj primaju kreditne kartice, a izmedju ostaslog mozete kupiti crno bele fotografije Laosa za 60ak eura, rucak u restoranu gde je sve po bontonu, pa popodne mozete da sednete da odmorite u vinskom baru i uzivate uz odlicna vina iz svih krajeva sveta. Zvuci kao Laos? Neeeeee. Laos je kada u dnevnoj sobi otvorite kafic ili prodavnicu ili oba. Skoro svaka radnja je takva, u cosku dnevna soba ostatak je kafic, pa dok vi pijete pivo, majka doji dete i slicno.

Gradic je zaista prelep i fin, miran. Sve odise francuskim uticajem i zaista deluje nestvarno da takvo mesto postoji u Laosu, ali to nije Laos. Kad prethodnom opisu dodate i horde turista dobijate punu sliku o mestu. Ne mogu da kazem da mi nije bilo prijatno ali nisam zbog toga dosao u Laos. Ovo je francuska na azijski nacin i to vrlo turisticki deo francuske. Na ulici u centru prakticno sve su turisti. Grad je u potpunosti posvecen turizmu i turistima a takvi gradovi mi nekako nisu simpaticni. Ne moram da idem u ovu vukojebinu da bih bio u klasicnom turistickom mestu.

E da, put od Huaj Ksai-ja dovde je bila potpuna ludnica. Taman posle Gibona kad smo pomislili da smo najludje preziveli dolazi put “brzim camcem”. Alternativa su bili “spori camac” koji putuje 2 dana ili autobus koji po redu voznje putuje 12 sati. Brzi je stvarno brz, spici ceo put za 6 sati. Kad vam neko kaze “brzi camac” odmah pomislite na gliser, al ok, u Laosu ste ne moze biti gliser ali ne ocekujete drveni camac duzine maksimalno 5-6 metara, sirine taman toliko do dvoje sednu jedan do drugog dupe uz dupe. Sedi se na dasci koja je na podu, noge su vam pribijene uz dupe, kolena u zubima. Nas sestoro plus vozac plus sve nasae stvari smo stali na camac. Jedino pozitivno jeste bila brzina, stvarno je stigao za 6 sati sa sve pauzom za rucak. Ide kao lud, motor ima od omanjeg kamiona, garant.

Luang Prabang je bio nekada prestonica Laosa i jos uvek mi nije dovoljno jasno kad i kako je prebacen u Vientian. Obisli smo kraljevu palatu koja odlicno pokazuje koliko je Laos oduvek bio siromasan. Vrlo vrlo skromna palata i jadan kralj nije imao za auto, imao je samo automobile koje su mu Amerikanci poklonili.

Grad je poznat i kao vrlo bitan budisticki centar. Kolicina hramova po glavi stanovnika je veca nego u Vatikanu :) Imaju bizaran obicaj hranjenja monaha. Svako jutro kolone monaha idu centrom grada a stanovnici i turisti ih hrane. To je mnogo rano pa ih mi nismo hranili.

Kupio sam feeenomenala telefon. Marke sa prednje strane Samsong, sa zadnje AnyCool, baterija Nokia, ima sve a kosta 30 evra, posle opasnog cenkanja :)

U Luang Prabangu smo se zadrzali 3 dana, prijala je mirnoca mesta, lepo smo napunili baterija za nastavak