Hanoj – Motori, motori, mootooori

Cim smo sleteli u Hanoj, skapirali smo koja je ovde ludnica. Kolicina motora na ulicama je potpuno neverovatna. U svakom trenutku, u svakom kraju sa svih strana su horde motora. Saobracajni propisi postoje , sto bi ridjokosa Italijanka Evelin rekla, ali samo kao preporuka sta bi trebalo raditi ali nikako obaveza. Doduse ona je to rekla za Italiju. Mada postoje razlike. U starom gradu semafori prakticno ne postoje i tu je totalni haos. U ostatku grada semafora ima tu i tamo i oni se postoju. Ostali znaci, ukljucujuci i oznake za smer kojim se treba ici se igorisu, onako, pod obavezno. I skapirao sam da je glavna fora motociklista da ne stanu, Jednom kad krenes nema stajanja. Kad naletis na guzvu na raskrisnici, a to je uvek, pada zesce provlacenje ali bez stajanja. To znaci da kad si pesak i hoces da predjes raskrsinicu moras ocima da pokrivas 360 stepeni kako znas i umes. Pri tome retrovizor je vise za namestanje sminke, u ovakvom haosu apsolutno nicem drugom ni ne sluzi, tako da je sirena neminovnost za opstanak na motoru. Haosu od motora dodajte konstante sirene i skapiracete kako to izgleda. Kacige za divno cudo svi nose. Toliko motora ostavlja zesci utisak uzurbanosti. Kao da je svima cilj samo da idu a ne i da stignu. Ono, probudis se ujutro, sednes na motor i vozis do uvece. Takav utisak imas. Kao da niko ne ide od tacke A do tacke B, nego vozi se da bi se vozio i da bi pravio guzvu.
A sta sve moze da stane na motor, to je posebna prica. Zakljucili smo da na motor moze da stane neogranicena kolicina ljudi i robe. To je definicija. aksiom. U praksi potvrdjeno da na motor staje:
cela porodica, rodtelji sa dvoje dece
dvadest prasica, istini za volju omanjih, 10kg zive vage. Tacna cifra, brojao sam
trideset kutija
800 zamki za ribe

Pri tome kad kazem motor mislim na mali motor tipa Vespa i slicno. Niko ovde ne vozi nista bolje od toga. Za kutije skapirali smo princim. Do dve kutije, nema potrebe za vezivanje, samo se stave iza vozaca. 3-4, siva zona, moze se vezati, ne mora. 5 – 15 vezivanje obavezno. Preko 15, e tu vec mora da se pravi posebna konstrukcija koja je natakne na motor.
Ovo sa 800 zamki za ribe je cuvena prica o nekom trgovcu koji je prodavao iste i toliko ih je stavljao na bicikl. U etnoloskom muzeju se nalazi i bicikl i zamke.
Prelazak ulice smo usavrsili.
1.Prelazi se gde ti to odlucis. pesacki prelaz ili semafor nisu bitni jer to ne pravi nikakvu razliku.
2.Kad ide automobil, pustas ga
3.Kad nema automobila prelazis ulicu. Dakle sve jedno koliko motora ide, ulica se prelazi. Jer motori uvek idu i potpuno je besmisleno cekati povoljnu situaciju.
4.Prelaz je kao u froggeru (seca li se neko te igrice?) kroz lavirint od motora. Niko naravno nema ni najmanju nameru da stane i propusti te, ideja je da te zaobidju. I to uspevaju, vesti su. Tako da nismo imali problematicnih situacija.

Za divno cudo nema mnogo sudara, svega 2-3 smo videli za 4 dana koliko smo proveli u Hanoju.

To su motori. Idemo na zgrade. 'bem ih u zgrade, ko u Amsterdamu, uske a dugacke. Siroke svega nekoliko metara, visoke, od jednog pa do recimo 4-5 spratova, ne vise, makar u starom delu grada je tako. Dugacke koliko se to moze. 30-40 metara. I ponovo k'o u Amsterdamu jedna do druge bez imalo prostora izmedju. Tako da se u hotelima pod normalnom sobom podrazumeva soba bez prozora a pod luksuznom soba sa prozorom. Inace te sobe bez prozora nas prate vec neko vreme. Od Vientiana. Tamo smo prvo naleteli na takve sobe. Ana je sokirana. Za razliku od Amsterdama gde su pravili strme stepenice kako ne bi gubili mnogo prostora na stepeniste, ovde su normalne tako da gomila prostora otpadne na stepenice. Kako su zgrade izduzene takva nam je bila i soba. Siroka taman da stane jedan krevet i malo prostora pored njega :)

Zgrade, zavrseno. Prodavnice. Tu je opet totalni haos. Svaka zgrada u prizemlju ima lokal koji se po pravilu preko dana prosiri i na trotoar plus je tu gomla improvizovanih tezgi plus gomila parkiranih motora, tako da je i na trotoarima totalni haos. Ovo pricam o starom gradu mada je i u ostatku koji smo videli slicna situacija. Dosta ima tzv Vijetnamskog fast fooda, odnosno ili mala radnja ili je improvizovana tezga na tockovima postavljena na trotoar i tu se sprema hrana. Oko nje postavljene male plasticne stolice i Vijetnamci koji klopaju. Kazu da se tako hrane zaposleni i djaci. Hrana koja se sprema na takvim mestima se zove jednostavno Po. To je supa sa povrcem, travama i mesom. Bili smo i u kafaani koja postoji vise od 100godina i sve vreme sluzi samo jedno jelo – slicno onome na laosu, rostilj na stolu gde sam spremas supu i peces meso. Ali bili smo i u fensi Vijetnamskom restoranu. Mnogo lep i odlicna hrana. Sedi se na podu, niski stolovi i neverovatan izbor hrane. Od skakavaca, preko zaba pa do golubova :). Zipa jelo : Hrskavi skakavci u slatko kiselom sosu :) Bilo je i normalne hrane. Probao sam i zabu, morao sam. Popizdeo sam, dobio sam zabu sitno seckanu ali sa kostima. Em izgubis zivce dok deo zabljeg bataka ocistis od kostiju em ne dobijes nista od mesa. Pri tome izgleda da je bila neka neuhranjena zaba. Meso ko meso, nista specijalno.

U starom gradu ulice nose imena po zanatima koji su postojali u ulicama. Jos uvek se oseca trag toga. Zaista u odredjenim ulicama dominiraju odredjeni zanati. Ono sto je lepo je to sto to nije samo zanimacija za turiste, bas suprotno, to su prave zanatlije koji proizvode za prave Vijetnamce. To je lepo ovde sto vidite grad koji zivi ali ne samo za turiste. I neobicno je to sto su opstali svi ti zanati. Mi smo bili u ulici srebra. Srebra vise nema, ima zlatara. Ima i morbidnih ulica, npr ulica u kojoj se prodaju nadgrobni spomenici, ko u Maratoncima izgledaju. Zbog svog tog haosa na trotoarima uglavnomm je jedino moguce kolovozom pesaciti a onda motori lete svuda oko vas. Tako da je svaki korak nova avantura. Dosta zena koje nose “robu” setaju ulicama i prodaju u hodu. Na dasku od bambusa na svaki kraj okace po korpu , dasku prebace preko ramena, na glavu stave onaj tradicionalni vijetnamski sesir od cega drugog do bambusa u obliku kupe (aha, kupa, V=?,P=? ajd da vidim ko zna da izracuna :) ). To koriste ne samo za robu koju prodaju, cesto tako prenose i druge stvari. Kao kod motora, neverovatno je sta mogu da stave u te poprilicno pljosnate korpe i da ponesu.

Francuzi osim arhitekture ostavili su i bagete, kroasane i najvaznije, kolace. Mmmm. Strava kolaci za 30-40 dinzi. Torte za 400 din :
Voz. Lutajuci gradom naleteli smo na prugu par puta ali nismo mogli da verujemo da tuda stvarno prolazi voz jer pruga bukvalno prolazi izmedju zgrada, potpuno nezasticena. Zamislite haos u saobracaju gde se ne postuje ni jedan propis i onda od jednom pruga. Garant ginu ko golubovi od voza. Zamislite da u Bulevaru umesto tramvaja ide voz. E to je bukvalno tako ovde, Plus sto ide i kroz tunel od zgrada, sa svake strane pruge na metar je zgrada. Ludilo potpuno, Ne bismo verovali da stvarno ide voz da ga nismo videli. I jebiga, sta ce, i on trubi ko lud da upozori da ide. Drugacije ni ne moze da bude.

Uglavnom smo dane provodili na nogama obilazeci sto sa ciljem sto bez cilja. Obisli par muzeja, Ho Si Minov mauzolej i palatu. Jadan, ceo zivot se borio za slobodu Vijetnama a umro pre kraja rata sa Amerima. U jednom muzeju nas je startovao profa koji je doveo djake u muzej. Kaze djaci bi voleli da sa nekim strancem popricaju na engleskom. Tako da smo Ana i ja pricali za celim odeljenjem. Klicni su bili totalno u ekstazi. Imamo i grupnu fotku.

Noc. Trenutak kada grad staje. Vec oko 10,11 vise nema nikoga na ulicama. Bukvalno nikoga. Ni saobracaja, ni prodavaca. Sve spava. Neverovatan ali neverovatan kontrast. Idete ulicom i ne verujete da ce tu ujutro biti totalni haos.

Pivo za kraj. Kako drugacije. Hanoj pivo je ovde najpopularnije. Da nisam probao Nisko pivo, Hanojsko bi bilo ozbiljan kandidat za najlosije pivo koje sam ikada probao. Ali zato imaju male radnje koje prodaju “sveze pivo”, toceno za 10 din mala krigla. Da, 10 din. Pivo je onako, lagano, vodeno, pitko ali nije lose. Slicno onome sto se toci u Kazini ali nije bas toliko vodeno. Toga ima po celom Vijetnamu. Strava. Ako sam dobro zapamtio mesta se zovu Bia Hoi. Sedi se naravno na ulici na malim plasticnim stolicama. U jedom takvom smo upoznali Amera koji je trajno na putu. Putuje i radi. Putuje na motoru, trenutno vozi neki Ruski iz 1969 ali sa novim Honda motorom, tako da je kombinacija totalno dobitna. Motor izgleda nestvarno.

Nije samo pivo jeftino, ovde je sve jefitno, jeftinije nego u Laosu. Samo su hoteli malo skuplji. U Laosu smo uspevali da nadjemo sobe i za 400 dinara. Doduse to je bila soba u kojoj ne biste bas zeleli da prespavate. U Hanoju je soba oko 20 dolara. Ali je zato sve ostalo znacajno jeftinije.