Huay Xai

Stigli smo, nasli prenociste, ne bas najsjajnije(sutra smo ga promenili) i krenuli da uplatimo za sutra Gibon Experience. Mosha. Sve rezervisano do 3. januara. Ja popizdeo. Da ponovim, ja popizdeo. Dakle,stvarno i zaista popizdeo. Bez sale. Meni je jedina stvar koju nisam hteo da propustim na celom putu Gibon Experience. Likovi su napravili kuce na drvetu u sred dzungle, izmedju njih se krecete uzadima. U fazonu gledanje dzungle iz perspektive gibona iliti majmuna. Nismo imali vremena toliko da cekamo, a da idemo do Luang Prabanga pa da se vratimo je bilo totalno besmisleno jer se putuje 12 sati autobusom u jednom pravcu. Tako da smo odlucili da ujutro odemo jos jednom da probamo da ih molimo i kumimo da nas ubace, ako ne uspemo idemo dalje i nista od gibona. Napravimo sam strategiju, pateticnu, i jedva nagovorio Anu na istu. Dakle, plan je bio da dodjemo ujutro i ako nema mesta da im objasnimo kako smo mi par iz Srbije, male i siromasne zemlje i da smo se upravo vencali i odlucili da medeni mesec provedemo u Laosu bas zbog Gibona. Inace svi su ovde u fazonu 'vi ste prvi nasi gosti iz Srbije' tako da me bas zanima da li je zaista tako? U Laosu je sigurno bilo Srba ali po ovim provincijama... Bilo bi cool da smo zaista mi prvi :)
Dakle, jutro, mi u Gibon kancelariji, u njoj ljubazni francuz, kaze ima mesta za 28., ladno, odmah na prvu, nista od mog strasnog plana a Ana je vec unapred pocrvenela. Sta nam je ona riba prethodnu noc pricala, nemam pojma. Uglavnom ostajemo ovde malo duze nego planirano ali sve u okviru vremena koje imamo. Ali Pele je naucio lekciju, suvise nam je do sada sve islo lako tako da sam se opustio u planiranju. Odmah smo danas isplanirali kako da stignemo do Luang Prabanga, tamo rezervisali hostel, kupili karte za avion do Hanoja, rezervisali hostel u Hanoju. Hostel u Hanoju je, po onome sto smo videli, ludilo. Ocena 99 od 100. Ima sve cak i bazen i sve to za 9$ nocenje po osobi, sto je regularna cena i ostalih hostela.
31. krecemo ka Luang Prabangu i tamo cekamo Novu godinu.

Huay Xai je inace na granici sa Tajlandom i ovde je bio cuveni Zlatni Trougao : Tajland, Laos i Burba, svetski centar proizvodnje opijuma i heroina. Sada kazu toga vise nema. Ono sto mi se cini da se oseca jeste namazanost lokalaca. Nisu onako fini i dobri kao u Vientianu a pogotovu u Luang Nam Tha ili mozda tripujem. I ovde svako gleda svoj posao. Seli smo u nekoliko restorana gde nam niko nije ni prisao. Totalno nezainteresovani.
Sinoc smo klopali u ovde izgleda vrlo popularno restoranu. Dosta lokalaca i opet onaj rostilj za stolom. Sad smo malo vise usli u obicaje. Posuda je okrugla ali je udubljena pri ivici a ispupcena u sredini, tako da po ivici ima kao kanal. Ona se stavi iznad zara. U kanal se sipa supa i u nju se ubacuje kojekakvo povrce i bilje, cak i cvece, po sopstvenom izboru a na izbocenom delu se pece meso. Laosani izgleda da totalno uzivaju u tome. Za stolom do nas je bilo njih jedno 15. Na jednom kraju zene i deca, na drugom muskarci. Kad su te posude stigle svi su odjednom ustali i krenuli da spremaju. Dakle nema kao kod nas, da se zna ko je rostilj majstor, svako se pomalo petlja. I to su bili poprilicno srecni i veseli dok su kuvali.
Ja sam se ponovo smorio jer je fora da sve vreme paralelno kuvas i jedes, nekako stalno moras da si na oprezu, ali valjda je fora da bude vise ljudi da pa da onda svako po malo vodi racuna o klopi pa mozes da nadjes vremena i da popricas. Ali sto se ukusa tice, bez greske. I supa i meso.
Provalill smo i foru sa nudlama. Kazu u laosu svi jedu nudle. Ja sam nekako mislio da su nudle nesto kao knedle ali djavola. Nudle su rezanci. Zaista su im nevidjene supe sa rezancima i sa opet gomilom travki, povrca, cveca... Pri tome ja nisam neki obozavalac zelenisa ali supe su im strava. Takve supe su u stvari ceo obrok.