Kako stici od Railay beach do Luang Nam Tha iliti sreca prati hrabre

Plan je bio da stignemo u sto kracem roku do severa Laosa a opet da to ne kosta puno, pa smo dosli do sledeceg resenja:

Iz Krabi-ja (glavni grad provincije u kojoj smo bili) do Bangkoka avionom. Po redu voznje stizemo u 5 popodne. U 8 uvece imamo voz do granice sa Laosom. Ujutro stizemo u Vientian. Glavni grad. Prenocimo u sledece jutro u 11h letimo avionom do Luang Nam Tha. To je bio plan.

Od aerodroma u Bangkoku do z. stanice treba nekih sat vremena pa smo tako imali 2 sata fore za sve nepredvidjene situacije, a i ziveli smo u nadi da cemo moci neposredno pred polazak da kupimo karte za voz. Avion iz Krabija je kasnio u polasku pola sata, ali je tokom leta to nadoknadio. Prva faza preskocena. Na z. stanicu smo stigli na vreme al' za malo. Nije bilo karata za spavaca kola, nego samo za sedeca i to bez klime. Mada iskreno ne zna se sta je gore klima koja ladi ko luda ili bez klime kada je vruce i vlazno. Tacnije, postojala je jedna karta za spavaca kola. Taman kad smo se odlucili da uzmemo sedeca mesta nekako se pojavilo jos jedno spavace mesto u istom kupeu. Eto reseeenja. Uzeli karte, prosli strava jeftino, nista mi tu nije bilo jasno. Mnogo jeftinije nego sto bi trebalo po svim informacijama koje smo imali. U vozu smo se vec lako iskombinovali i zamenili sa lokalcima tako da smo imali susedna sedista. Druga faza preskocena. 2. klasa spavacih kola izlgeda tako sto nema kupea nego svi spavaju u jednom prostoru a kreveti su do prozora paralelni sa istim. Donji krevet se po sredii razdvaja i od njega se, preko dana, formiraju sedista. Simpaticno je sto naidjes na lokalce kojima putovanje vozom ocigledno predstavlja vrlo bitnu stvar pa se onako lepo doteraju. Ostao mi je u secanju jedan u odelu sa lakovanim cipelama, novim, totalno glatke, bez i jedne “bore”, prvi put obucene. Ekipa u vozu bila je pomesana, bilo je tu i turista i lokalaca. Nikog zanimljivog nismo upoznali, do nas su bili neki Englezi, Ameri, sta god, obesni klinci, koji su se odmah olesili i nesto kao ludovali. Klima nas ovaj put nije iznenadila oboje smo je spremno docekali i spavali smo poprilicno obuceni.
Laos je jedna od retkih drzava koja nema prugu. Voz ide do pogranicnog mesta u Tajlandu. Odatle se preko “mosta prijateljstva” specijalnim vozom ulazi u Laos do, opet, pogranicnog mesta i to je kraj zeleznice u Laosu. Nema. Imaju gomilu aerodroma, izgradili Ameri ali pruge jok. Vietniane je vrlo blizu granice i brzo se stize.
Nas plan je, ispostavilo se, imao jednu manu. Sve sam je raspitao i znao unapred gde je kancelarija Lao Airlines-a i koliko kosta avio karta i da lete svaki drugi dan, i tacno smo natempirali da let postoji naredni dan, uspeli da stignemo u Vientian na dan pre leta ali smo prevideli cinjenicu da je taj dan nedelja. I da nista ne radi nedeljom i da se nemaju gde kupiti avio karte. Bedak. No, ne lezi vraze nasli smo jednu agenciju koja je radila. Rekoh, ok prevaranti garant. Uvalice nam duplo skuplje karte. No prodali su nam, sto bi se reklo, po ceni. Ok, u doba elektronskih karata svako moze da odstampa nesto sto lici na kartu tako da sam bio sumljicav da li su nam uopste kupili karte ili samo odstampali tekst karte na belom papiru.
Sutradan, dakle ponedeljak, uspesno smo se cekirali i konacno, i poslednja faza predjena. Tako smo barem mislili. U Luang Nam Tha je padala kisa pa su nam led odlagali i odlagali sve dok ga nisu pomerili za sutradan. Pazi ti to, pada kisa, avioni ne lete. Neverovatno. Proveli smo jos dan u Vientianu, i sutradan uspesno stigli, cuvenim Laos-kim ATR-om u Luang Nam Tha.