Vientian

Grad je simpa, sve je ok i tako to, ali pivo. Beerlao ili jos bolje Beerlao dark. Tamno lao pivo je nesto najbolje sto sam probao, a pri tome ne volim tamna piva pa vi vidite koliko je dobro. Utisak je toliko jak da nekako sve ostalo sto cu napisati o gradu i nije preterano bitno :)

U vodicima pise da trenutak kad krocimo u Laos cemo osetiit usporenje ritma. Tako je zaista. Ko u Novom Sadu, sve je nekako lagano. Nema guzve ni u saobracaju, svi gledaju svoja posla, niko ti na ulici ne dovikuje da kupis nesto....

Laos inace spada u 20 najnerazvijenijih zemalja na svetu, pa je bilo vrlo zanimljivo videti na sta lici glavni grad takve drzave. Ne deluje tako nerazvijeno, vidi se pogotovu kad se prilazu gradu da je beda ali ne tolika. Grad(ic) je onako simpa, meni deluje mediteranski mada more nije bas, kako da kazem, blizu. Oseca se uticaj Francuza. Dosta kuca je u njihovom stilu. Prosli smo pored Americke ambasade, jedina se izdvaja od mira kojim zraci grad. Zabarakadirana je potpuno. Ograda je do neba podignuta, cini mi se da avioni imaju problema pri sletanju da je ne zakace :)

Ko vidi zeleno svetlo za pesake u Vientianu dobije cokoladu. Pola dana smo setali gradom i nismo videli ni jednom zeleno svetlo. Uvek je crveno. Kad odjednom, stadoh na raskrcinu kad ono zeleno. Krenuh da ga slikam, ali ne lezi vraze vec posle par sekundi je nestalo. Zeza me. Izvadio sam aparat , uperio ga ka semaforu i cekao sledece pojavljivanje. I sacekao sam i uslikao taj neverovatni trenutak. Ono sto je ludo, za tih par sekundi, apsolutno nikakvih promena na semaforima za automobile nema, oni idu na isti nacin kao i kad je crveno :)

Anina koleginica nas je povezala za Laosaninom (Ana i ja smo nesto razmisljali kako se zovu stanovnici Laos-a i samoinicijativno ih proglasili Laoshanima:), tako da ce oni od sad pa nadalje i ubuduce za nas biti Laosani) Ratanom. Uvece smo se videli sa njim. On je ovde izgleda neki veliki baja. Vozi kola. I to dobra. Radi u ministarstvu. Zavrsio skole u Kanadi i Japanu. Mora da je opasna faca. Vrlo vrlo gostoprimljiv. Kratko smo obisli grad, nemoze duze i na hoces, nema se sta obici a i nista nije radilo tako kasno, pogotovu sto je bila nedelja. Odveo nas je u restoran, bez turista, samo Laosani. Restoran je po principu svedskog stola, razna Laosanska hrana, nesto je pripremljeno nesto je zivo pa sam spremas. Stolovi na sredini imaju nesto kao rostilj na kome sam pripremas hranu. To je ovde izgleda veliki hit, posto su svi ostalo to radili. Hrana je bila zanimljiva, svasta nesto smo probali i lici i ne lici na Tajlandsku i kinesku. I ovde vole ljuto. Laos je poznat po 'lepljivom pirincu'. Serviraju ih u posudama od bambusa. Lokalci ga jedu iz zaista ogromnih posuda, nama turistima daju manje :) Kazu da Laosani misle da te pirican dugo drzim sitim i da ga zato jedu mnogo i da onda uz pirinac mogu da pojedu samo manje parce necega, mesa i slicno i da im to bude super obrok koji ce ih dugo drzati sitim. To dosta govori o ekonomskoj situaciji ovde. Ratanu smo ispitivali o raznim stvarima vezanim za Laos, rezimiracu sve sto znam o Laosu u narednom postu. Vecera je kostala 20$. Restoran je bio jedan od luksuznijih. Doduse toliko bi nas kostala i da smo sedeli u nekom restoranu u blizini naseg hotela ali to je cena koju moras da platis kad si turista. Ovo je bio tipican Laoski restoran gde originalni Laosani jedu. I bio je poprilicno put. Ratana je izabrao dobro mesto. Jeli smo svasta nesto, tesko je to i opisati. Rostilj ko rostilj, uzmes sitne komade raznog mesta i peces ih na stolu. Gotova hrana mi je bila mnogo zanimljivija.

Vientian je ceo u znaku sportskih igara jugoistocne azije, nesto kao lokalna olimpijada, vrrrlooo bitan dogadjaj u regionu. Super je sto se takmice u gomili lokalnih sportova koje i ne znam ni kako se zovu ni kako se igraju. Videli smo na TV nesto sto je ovde vrlo popularno – odbojka nogama. Igra ce nogama tri na tri a lopta ne sme da padne i treba da se prebaci preko mreze koja je poprilino visoka. Vrlo atraktivan, samo da znate kako zakucavaju, kakve blokade padaju... Ratana je vrlo ponosan na uspeh Laosa 35 zlatnih medalja, nije malo.

Sam gradic cine 3 paralelne ulice reci Mekong. Cuvena reka u regionu, vrlo velika. Niske zgrade, do dva sprata. Simpa je. Nacicete restorane iz celog sveta, od libanskog do vrlo popularne skandinavske pekare.

Hramova ima dosta, izgleda da se svi budisti loze na izgradnju hramova. U Bangkoku ih ima milion, i ovde ih ima mnogo ali svi su novijeg datuma. Najstariji je iz 19og veka. Kada su ih Sijamci u 19om veku osvojili, srusili su sve hramove u Vijentianu osim Si Saket-a (ha, zapamtio sam naziv). Obisao sam dva, nekako je glupo za nekoga ko nije bio u Sabornoj crkvi da se lozi po svetu i obilazi hramove.