U svakoj jurti se nalazi pec i do sada smo dobijali drva za potpalu. Ovde kao kod pravih nomada, drva su deficitarna roba. Dobili smo par komada koje cuvaju veroatno samo za turiste, a ostatak je bio izmet neke od domacih zivotinja. U njihovim jurtama se izmet iskljucivo koristi. Na srecu bilo je toplo pa nije bilo potrebe da palimo govna :)
Krenuli smo na put ka Hustai nacionalnom parku oko 9 ujutro. Kako smo spavali u sred polja dobrih 2 sata smo se istim i vozili u potrazi za najblizim putem. Vozac se malo izgubio pa smo imali pravo off road iskustvo, gazili smo i reke. Rusko vozilo je cudo totalno. Mislim da se moze primetiti koliko sam odusevljen istim. Picili smo juce po uzbrdicama od 60 stepeni, istim takvim nizbricama, po reci... Ovo vozilo moze sve. Rus kad napravi to je cudo... Osim problemma na samom putu posle toga nije bil ni jednog jedinog problema za njim. Osecaj obilaska Mongolije u njemu je neverovatan.
I juce i danas smo isli po najmanje naseljenim predelima do sada, po najlosijim putevima... Putevi u stvari i nisu bili losi, bili su dosta ravni ali se tesko mogu nazvati putem. Dve uske trake, sirine malo deblje od guma na nasem vozilu, gde se dva motocikla jedva mogu mimoici. Od Cecerlega pa skoro do UlanBatora prati nas isti pejzaz, veliko nista, po koja jurta i stado ovaca, jakova ili krdo konja i to je to. Cak ni vozila na putu nema. Mozda smo za sve to vreme videli 4-5 kamiona i to je to. Pojavi se po neka kuca uz put u sred nicega, obicno je kafana ili prodavnica. Naleteli smo na lesinare, super sam fotke napravio sa njima. Ogladneli su pa su napali jednu nedavno preminulu ovcu :)
Meni je voznja kroz Mongoliju totalno strava iskustvo mada ostali saputnici bas i ne dele moje misljenje. Oni su vise za varijantu da se ne putuje toliko ali da se u jednom mestu ostane duze. I ja bih voleo da smo imali prilike da se duze zadrzimo na odredjenim lokacijama, ali to bi onda znacilo put od 9-10 dana, sto bi zaista bilo idealno. Na zalost kad se ovako putuje ne moze sve biti idealno. Samo dan pred put nisam imao nikoga ko hoce u mom pravcu, onda sam naleteo na nih cetvoro koji su bili za sestodnevno putovanje i naravno da sam im se prikljucio. Super je fora sto je skroz opusteno putovanje, nema zurbe, stanemo kad pozelimo, da nesto slikamo, da piskimo, da kakimo... Ovde se sve to mora obavljati u prirodi. Postoje improvizovani toaleti koji toliko smrde da su totalne neupotrebljivi. Nego, bato, lepo cucnes, natrtis se i lagano... :) Ionako je svuda okolo izmet od raznoraznih zivotinja pa se nekako uklopas u ambijent. Francuskinja je imala zescih problema posto se dosta stidela i htela je jelte da piski i kaki gde je niko ne vidi a kako je Mongolija ravna to zna da bude problem. Neko je pomenuo tusiranje? Zaboravi, to ovde nepostoji. 5 dana su vam vlazne maramice najbolji drugari i to je to. Voda je u Mongoliji vise nego dragocena tako da se ne trosi na nepotrebne stvari kao sto je tusiranje :)
Juce se razboleo jedan od Kanadjanina, sjebao je nesto stomak. Danas i drugi, a ni francuskinji nije bilo bas najbolje. Za razliku od Kanadjana koji su bili ko deca u fazonu “hocu kuci mami da me leci” Francuskinja se super drzala. Tako im i treba kad nemaju imuni sistem jer jedu tu plasticnu sterilizovanu, pasterizovanu i ko zna sta jos, hranu. Salim se malo, nije nimalo naivno kad se u sred Mongolije razbolis.
Zbog njih dvojice smo odlucili malo da promenimo plan. Hteli su nocas da stignu do UlanBatora, da skrate put za jedan dan, sto i nije neki problem postoje od UB udaljen od Hustai parka nekih 100 km. Dvoje francuza ni oni nisu bili sigurni da li zele da prenoce u Hustai parku pa je pao dogovor da odemo tamo, vidimo koliko kosta prenociste pa da na licu mesta odlucimo sta nam je raditi. Problem sa Hustai parkom je to sto je on vrlo zasticeno podrucje jer tu zive divlji konji i kao takvo je vrlo skupo. Prenociste sa klopom bi nas izaslo oko 50$. Primera radi, ranije nocenja i klopu smo placali 250 dinara. Aranzman je takav da se u hostelu plati trosak vozila, vozaca i vodica, a onda se porodicama kod kojih se spava placa tih 250 din za prenociste i klopu i usput gde god klopamo platimo. Obicno oko 100 dinara je rucak.
Uglavnom, stigli smo do Hustai parka, tu smo pregovarali nekih sat vremena jer vodicica, koja slabo govori engleski, nije bas znala da nam objasni koje sve opcije imamo. Na kraju smo sve uspesno razjasnili. Za 300 din po coveku dobijamo ulaz i specijalnog vodica koji nas vodi kroz park. Kroz park je dozvoljeno ici samo tacno odredjenim putem, zato je tu vodic da nas iskontrolise. I ako tim putem naidjete na divlje konje naisli ste, ako ne, dzaba ste krecili. Imali smo velike srece da smo dosli pred sumrak kada konji izlaze da se napoje i tada su najvece sanse da cete ih videti. Kanadjani su tu krenuli da kukuju, da je kasno, da ce pasti mrak dok stignemo do konja i da bolje da krenemo ka UB-u. Malte ne su nas i ubedili i onda je Gana, kralj, samo upalio masinu i krenuo ka konjima :). I zaista, naisli smo na krdo divljih konja, cak na vise krda. Kazu da ih u Hustai parku ima oko 220 i da broj stalno raste. Zive u 20ak krda. Osim ovde samo na jos 2 mesta u Mongoliji postoje divlji konji.
Nakon toga 100 km ka UB-u iliti nekih 2.5 sata voznje, stigli smo negde posle ponoci. Dakle ceo dan od 9 do ponoci u kolima i na putu. Kad smo ugledali UB, nekako sam se do jaja cudno osecao. Sa jedne strane kao kad ulazim u Beogradu, uvek ti je nekako drago kad ugledas svetlost grada, a sa druge strane postajes svestan da je put kroz Mongoliju zavrsen i da je to sad vec deo proslosti. Sve ono sto si zeleo i planirao i cemu si se nadao prethodnih meseci je zavrseno. Sa trece strane, neverovatno je cudan taj kontrast, 5 dana u totalnoj prirodi, van svake civilizacije, a onda od jednom i iznenada se nadjes u velikom gradu.
No comments:
Post a Comment