11. jun Riblja prsuta

Sobu delim sa Amerikancem i Fincem. Finac je od onih likova koji su prirodno vodje u drustvu. Ali nije nametljiv, ne trudi se da bude broj jedan, sve onako radi u hodu ali dominira situacijom ali na vrlo pozitivan nacin. Lepo je biti u drustvu takvih likova, uvek je zanimljivo. Sinoc mu je palo napamet da napravimo rostilj na plazi i za 15 minuta je ceo kamp bio obavsten i aktiviran u akciji pripreme rostilja. Sa takvom lakocom je nalozio ceo kamp na akciju da je to neverovatno. Epidemija rostilja je vrlo brzo rasirila (Da Mile, citam Tipping Point i evo ga primer kako mala stvar moze da stvori epidemiju kad informaciju prenosi prava osoba :))
Naravno i oko samog rostilja on je vodio celu pricu, prikupljanje drveeca, paljenje i odrzavanje vatre. Mozda delujem kao freak ali nekako mi je bilo cool da ga posmatram kako funkcionise. On je recimo jedini odrzavao vatru ali mislim da niko to osim mene nije primetio. Prosto su ljudi kontali tu je vatra i bice tu vecno. Kao sto nikome nije palo napamet da organizuje rostilj tako nikome nije palo napamet da vatru treba odrzavati. Cool su takvi likovi, oni vuku, daju ritam, ti ih pratis i bude strava :) I bilo je strava, sedeli smo uz vatru do nekog doba, mislim da je do plaze makar na kratko svratio svako iz kampa.



Zajedno sa nama ali u drugom kombiju na Oljhon ostrvo je dosao jedan Poljsko – Letonski par (ili bese Litvanski?) sa bebom. Cini li su mi se potpuno nesimpaticni, stalno nesto nadrndani, svadjalacki raspolozeni... Nocas sam imao prilike da malo procaskam sa Poljskom polovinom para. Oni su u stvari moderni nomadi. Nemaju stalno mesto boravka. U Letoniji zena dobija punu platu godinu i po dana nakon porodjaja sto su oni iskoristili i od tih para putuju svetom. Ziveli su 6 meseci u Vijetnamu, sad idu nekuda, a pre toga su ziveli koje kude po svetu. I to sve sa tek rodjenom bebom?! Dobar je bio Poljak, kaze sa jednim detetom mozemo da putujemo gde hocemo, kad dodje drugo moracemo da se nastanimo negde :) Razmisljam o takvim ljudima, sa jedne strane deluju vrlo drustveni, jer kroz putovanja upoznajes mnogo ljudi, stalno si u kontaktu sa raznoraznim likovima. A sa druge strane moraju biti vrlo sebicni i egoisticni jer prakticno nemaju ni jednog pravo prijatelja, kad tako lako ostavljas ljude i mesta znaci da se i ne vezujes sa njih pretrano. To mi deluje vrlo vrlo egoisticno, ljudi ti dodju kao izvor zabave i nista visa. Kao bolja verzija televizora. Kad ti se ne gleda film, prebacis kanal, film odlazi u istoriju, dolazi neka nova emisija i tako u krug.

Neko je doneo dimljenu i susenu ribu koja ovde moze da se kupi. Kao prsuta od ribe, bila je feeeenomenaalna. Riba je sa sve kostima koje su se osusile i vrlo su hrskave pa i to daje poseban smek. Toliko sam odusevljen da sam morao ovaj zapis nazvati po tome. Omulj je inace ovde najcesca riba, skoro za svaki obrok jedemo omulja.


Ovde se spava fenomenalno. Verovatno zbog svezeg vazduha. Iako malo spavam budim se totalno odmoran i sto je bitno bez mamurluka :)

Tokom priprema za ovaj put informisao sam se o outdoor opremi i potpuno mi se svidela prica sa savremenom tehnologijom materijala. Neverovatno je da samo dve tanke jakne mogu da ti cuvaju toplotu do 0 stepeni i nize a pri tome da budes zasticen i od kise i od vetra. U Kini sam kupio jednu za kisu i jednu za vetar. U kombinaciji su, dakle, nenadjebive :) Danas mi je izgledalo kao idealna prilika da ih testiram kako se ponasaju na vetru da li je ova specijalista za vetar zaista toliko bolja.

Krenuli brodom po Bajkalskom jezeru, kako ovde ima dosta vetra a i idemo brodom skontao sam da test mora da se uradi. Vetrovka je odnela ubedljivu i ocekivanu pobedu, doduse na domacem terenu. Iako je bilo na brodu dosta hladno vetar mi nije mogao nista :)




Isli smo do suprotne strane, odnosno do kopna. Tamo smo pesacili do izvora lekovite vode. Smesno je posto postoje dva toka recice, iz jednog muskarci piju vodu iz drugog zene. Ja sam se zajebao pa sam popio zensku vodu. Nije mi bilo sve jedno ali vodicica nije znala kakve posledice mogu da imam :) Za svaki slucaj popio sam znatnu kolicinu muske vode, da neutralisem zenski uticaj :). To mesto je inace samanima sveto mesto, postoji jedan kamen gde ljudi ostavljaju poklone duhovima da ih drze zadovoljnima. Uglavnom je to sitan novac ili cigare. Meni je nekako bilo kul da im ostavim bombonu. Da sam duh voleeo bih da dobijem bombonu :)

Nakon toga smo picili do nekog ostrva sa budistickim spomenikom. Voznja brodom je bila strava jer smo polegali po palubi, kombinacija hladanog vetra i jakog sunca je vrlo prijala. Ali zasto sam sada crven kao rak u licu. U Pekingu sam dobio solidnu boju i mislio sam da ne mogu da izgorim. Ali greska u koracima.

Uspust smo naleteli na neke zivotinje slicne fokama, tako makar lokalci objasnjavaju. Nazalost nisam uspeo bolje da ih slikam jer su bili daleko i samo su glave povremeno izbacivali iznad vode.

Raspitivao sam se dalje o samanizmu. Na Bajkalu gotovo iskljucivo zivi narod Borjati, ako sam dobro zapamtio. Ko su sta su i odakle ovde ne znam. Neki lice na Mongole neki na Ruse, Bog bi ga znao kakav je to miks. Uglavnom velika vecina praktikuje samanizam, manji broj budizam. Hriscana kazu da gotovo i nema. Na ostvru postoje 4 sela i svako ima svog samana. Nas je glavni baja i moze se iznajmiti za 3000 rubalja iliti 6000 dinara. Ako se utali vas vise, podelicete troskove. Samo nisam provalio da li je to tarifa na sat ili kako ;). Dakle komercijala, uzas. Ni samani nisu kao sto su bili.

Danas su dosle Amerikanka i Svedjanka sa kojima sam putovao iz UlanBatora. Kul je kad ponovo naletis na nekoga. Veceras ponovo rostilj na plazi, a ujutro u 9 polazak za Irkutsk, pa ko izdrzi....