3. jun TV se mora gledati

Posle celodnevne voznje stigli smo do pravih nomada. Do sada smo bili kod mongolskih porodica ali koje su bile popricilno okrenute turistima. Oni su ziveli u kucama a u dvoristu su imali par jutri koje su iznajmljivali turistima. Bilo je i struje, toaleta.... Do mesta gde smo sad puta nema, nekih dobrih kilometar dva smo isli poljem, struje takodje nema. Danasnji domacini zive u jutri, imaju ogromno stado ovaca. Zaista prava nomadska porodica. Bas se radujem sto cemo iskusiti kako zive nomadi. Nisam mislio da cu imati prilike. Ono sto odlikuje savremenu mongoslku nomadsku porodicu jeste tv i satelitska antena. Svi nekako nadju nacin da obezbede kakvu takvu struju za televizor, kazu prozor u svet. Uglavnom su to solarne ploce preko koji preko dana valjda pune akumulatore i onda uvece imaju struju.



Put dovde je bio sjajan, do sada najneurbaniji. Rucali smo u nekoj “kafani”. U stvari cesto mongoli koji zive uz put stave natpis “kafana”. To nije nikakav kafana, oni prosto putnika namernika ugoste u svojoj kuci i spreme mu hranu koju mogu u tom trenutku. Ova nasa kafana je imala dneevnu sobu preuredjenu u kafanu i mini prodavnicu. Da nismo tu jeli pitanje je kad bi smo naleteli na novu kafanu. Verovatno tek u Cecerlegu u koji smo dosli satima kasnije. Neverovatno je da je u tim kafanicama klopa vrlo jeftina. Rucak je kostao 100 dinara, sto je od prilike 3 puta jeftinije nego u UlanBatoru. Iako su domacini mogli da kazu bilo koju cenu jer u blizini ne postoji nikakva druga kafana, oni to nisu uradili. Skontao sam da je ceo biznis koncept putovanja po Mongoliji vrlo mudro smisljen. Sada nemam bas vremena ni volje da ga detaljnije objasnjavam, ali mislim da cu to jednom uciniti. Odusevljen sam kako sve funkcionise. Na prvi pogled haoticno ali u stvari veoma profesionalno i organizovano.


Obisli smo i par znametinosti. Prvo smo naisli na “Drvo sa 100 grana”. Mongolima vrlo bitno drvo, dosta sujeverja je vezano sa njega. Vozac je kombijem obisao krug oko njega, kazu da se tu mora uraditi. Nakno toga smo svi obisli 3 kruga oko njega pesaka. Kao i sve sto ima neko religijsko znacnje drvo je bilo umotano u plave trake. U njemu zivi nekoliko poljskih miseva koji su se potpuno navikli na ljude i ne beze. Kazu da srecu donosi ako se onih nahrane, sto smo i ucinili. Imam par strava fotki, krupnih planova miseva koji klopaju keks.



Obisli smo i neku stenu koja se nalazi u sred ravnice. Nisu znali da nam objasne odakle tu ta stena. Na njoj su nekada bili praistorijski crtezi. Sad ih vise nema, zamenili su ih grafiti tipa “Sergej 1987”

Prosli smo ponovo kroz meni omiljeni Cecerleg. Nazalost plan puta je takav da se u njemu nismo zadrzavali tako da nisam imao prilike da obidjem operu. Porodica naseg vozaca Gane zivi tu pa smo svratili da ih on obidje. Vrlo je bio srecan, kao malo dete. Retko ima prilke da ih vidi. Kad smo odlazili cak nas je i pitao da li mozemo da prespavamo tu. Bili smo surovi i odbili smo predlog ;) Gana je super lik, vodi racuna o nama kao da nam je tata. Velika je dobricina, uvek nasmejan, veoma krupan pa deluje kao neki dobri meda :)

Cetvrti je dan i vec sam polako poceo da pamtim imena. Vozac je Gana. Vodicica je Tuksi. Francuz je Ben, Francuskinja je za sada nepoznatog imena kao i jedan od Kanadjanina, drugi je Giom ali nisam ustanovio tacno koji je od njih dvojice Gijom. Valjda cu popamtiti imena do krjaa puta ;)

Tuksi je vrlo zanimljiv lik. Odrasla je u nomadskoj porodici pa se preselila u UlanBator. Mozete li zamisliti taj kontrast? Poprilicno je kao amazonka, zena na sve spremna, kadar i stici i utaci. Uvece dok smo svi u jaknama, ja obicno i sa dve :), ona je u majci. Jase kao da je rodjena na konju, sto i nije tako nemoguce. Ako nije bas rodjena, zaceta je sigurno. Gde god se treba popeti, preskociti nesto, ona to vrlo lako uradi. Juce smo se peli na taj vulkan i bilo je poprilicno naporno, ali ne i za nju. Sa druge strane je dosta urban lik, modeno obucena, slusa Celin Dion, zavrsava faks, uci engleski... Ovo joj je prvi put da radi kao vodic pa se svi trudimo da joj olaksamo i da joj pomognemo oko engleskog.