2. jun Vulkan

Nakon nocasnje frankofonije jutros smo ispratili ekipu iz jurte do nas, a mi krenuli konjima do obliznjeg vulkana. Zaista postoji u blizini pravi pravcati vulkan. Na putu do njega je veliko polje, za vulkanskim kamenjem i tu smo obisli par pecina. U jednoj smo naleteli na zaledjeno jezero. Sredina je zaledjena pa smo pomocu kamenja morali da improvizujemo put do leda. Od cele ekipe samo smo se vodicica i ja usudili da predjemo do leda. U povratku sam, jelte, malo upao u jezero ali nije strasno.

Na jednoj od pauiza moj konj je pobegao pa ga je Mongol, vodic sa danjasnji put, jurio kao u kaubojskim filmovima, sa sve lasom. Trajalo je ali je na kraju nas Mongol pobedio.

Konjima smo stigli do podnozja vulkana, odatle smo se pesaka popeli do vrha. Postajem pravi planinar, nema sale ;). Pokusali smo cak i da udjemo u krater ali smo stigli samo do pola i shvatili da to nije bas najpametnija odluka.




Zanimljivo je kako Mongoli praktikuju religiju. Praviti hramove po Mongoliji je prosto nefunkcionalno., kad ljudi zive tako rastrkano i kad se non stop sele. Zato naprame gomilu kamenja obicno na nekom uzvisenom mestu. U nju zabodu stap i zakace za njega trake, najcesce plave. To su im mesta za molitvu i zove se “ovo” ili “ova”. Mongoli imaju gomilu razlicitih slova o, tako da ovo izgovaraju nesto izmedju o i a. Plave trake cesto kace i na druga mesta, mi u jurti imamo jednu, u Karakorumu su je za penis zakacili :)

Posle nekih 6 sati od kojih su vecina provedena na konjima, vratili smo se u jurte. Dupe mi je bio kao u majmuna, crveno i oteklo :) Uopste nije naivno jahati toliko dugo, non stop ti dupe ide gore dole a sedla nisu bas najudobnija.

Predvece sam picio basket sa Mongolima. Sva deca naseg domacina su igrala, i decaci i devojcice. Ne mogu da vam opisem u kojoj su oni euforiji bili dok su igrali basket. To je za njih jednostavno neopisivo uzivanje. Nema ovde mnogo nacina da se zabavis i bilo kakva igra stvara veliku radost.