Pripreme

Dan je posvecen organizovanju mog putovanja kroz Mongoliju. Obilazio sa grad trazeci razne agencije i druge opcije za organizovanje obilaska Mongolije. Kao sto sam juce pomenuo najjeftinija opcija je da uzmem bus do Tsetserlega i da mi taj gradic bude baza za dalje obilaske. Ali opet bih tu morao ili da platim nekoj agenciji ili da iznajmim dzip pa da obilazim okolinu. Bolje je da platim malo vise a da idem dzipom od Ulan Batora kroz celu Mongoliju. Mogucnost da stanem kad pozelim, da slikam, da prosetam, sta god..., ipak vredi.
Napravio sam, cini mi, se sjajan plan puta. Krecem u nedelju i idem do Karakoruma, prestonica Dzingis Kanove Mongolije. Od prestonice nije ostalo nista ali tu se nalazi Erdene Zuu, predivan manastir i jedan od najstarijih u Mongoliji. Sledeci dan nastavljan ka Tsetserlegu. Ne znam zasto ali taj gradic mi deluje skroz strava. Ko ga interesuje moze na wikipediji da pogleda detalje. Grad u nigde, od nekih 20 000 stanovnika koji ima operu mora biti totalno cool. Osim opere ima i jedan od najboljih muzeja u Mongoliji. Nakon toga picim nekih 20km do izvora tople vode. Kupanje i uzivanje. Odatle se vracam polako ka Ulan Batoru ali drugim putem. Pravim krug. Sledi neko strava jezero i na kraju zavrsavam u Hustai nacionalnom parku. To je jedina preostala lokacija u Mongoliji gde jos ima divljih konja, tzv taki. Sve ukupno bi trebalo da traje 6 celih dana. Krecem u nedelju. Jos nisam nista platio, cinculiram oko cene, ali izgleda da su mi male sanse da nesto uradim.

Malo sam iznenadjem ostalim ukucanima u UB-u :) (UB Guest house). Malo njih ostaje nesto duze u Mongolji, obicno 3-4 dana pa pale dalje. Biti u Mongoliji 3 dana cini mi se da je isto kao i ne biti u Mongolji. Mojih 10-11 dana mi deluje kao veoma kratak period.


UB Guest House

Jureci varijante za moj put prosao sam dobrim delom Ulan Batora. Moram priznati da sam se znacajno bolje osecao nego u Pekingu, iako je ovo vrlo ruzan grad, tipican soc realisticki. Nekako ima dusu, pitomiji je, topliji. Pored onih ogromnih oblakodera prosto covek ne moze da se dobro oseca. Zanimljivo je da se dosta starijih Mongola oblaci tradicionalno. To su dugacke haljine, ne znam kako bih drugacije nazvao. I muskarci i zene nose isto.

Klopao sam tradicionalnu mongolsku klopu. Supu od jagnjetine koja sama za sebe moze biti obrok. Ima vise mesa nego vode. Najpoznatije mongolsko jelo – hushur. Komad teleceg mesa zamotani u palacinku. Nista specijalno ali vredelo je probati.




Obisao sam i prirodnjacki muzej. Imaju fascinantu zbirku skeleta praistorijskih zivotinja. Zaista fascinantnu, na desetine dinosaurusa ukljucujuci i glavnu zvezdu visoku od prilke 5 metara. Izgleda da su dinosaurusi gotivili da zive u Mongoliji.

Vreme je i dalje vrlo haoticno. Cas sneg cas potpuno vedro nebo. Temperatura je oko 10 stepeni a pada sneg, neverovatno. Ceo dan sam izmedju “vruce mi je” i “hladno mi je”. Kad pada sneg, duva i jak vetar i bas zna da bude neprijatno, kad ogreje sunce, potpuno druga pesma. Totalno luda klima. Od sutra bi valjda trebalo da pocne lepse vreme i da traje sve do kraja mog boravka u Mongolji.