100 piva,1000 piva...iiideeemooo

Sinoc sam odlucio da odem u grad i to u fullu, obukao najbolju kosulju, parfem, gel, sve kompletno, ozbiljan izlazak :). Kafic naci u Pekingu je potpuno nemoguce. Toga jednostavno nema. LonelyPlanet, moj najbolji drugar na ovom putovanju, mi je bio vise nego koristan. Postoji ta ulica gde su do skora bili jedini kafici i klubovi u Pekingu. Oni jos uvek funkcionisu ali su vrlo glupi. Izlaze samo Kinezi i glupi turisti. Uglavnom je ziva muzika i to kineska. Ja sam se zab'o u jedan gde je bend svirao muziku tipa Bitlsi. Kineski engleski je nesto sto je mnogo mnogo smesno. Em, sto kaze Isidora, dodaju na kraju reci a ili e, em sto pola slova ne znaju da izgovore. Jos kad tome pridodamo pevanje, mozete zamisliti kako to izgleda. Onda sam se malo prosunjao krajem i naleteo na Shooters. Mali klub, rupa u principu, gde dj pusta odlicnu mjuzu, pivo 100 dinzi, super atmosfera. Upoznao sam neke Nemce, studenti na proputovanju Kinom i zaglavio sa njima do 4 ujutru. Kineskinje, makar one iz Shooters-a, su iznenadjujuce slobodne, nikakav problem prici, djuskati sa njima. Ja u principu ne spadam u ljude koji lako uspostavljaju kontakt sa nepoznatima ali nocas je nekako bilo veselo i super sam se proveo sa Nemcima. Zanimljivo je da sam na nekoliko mesta pored kojih sam prolazio naletao na belgijska piva i to na ale piva (Leffe, Duvel) koja su jako cudna i ne moze bas svako da ih pije. Ja sam se ipak zadrzao na domacim kineskim pivima kojima sam veoma zadovoljan. Valter pivo jos nisam pronasao :) Povratak je bio zanimljiv, taksista je hteo da me ostavi daleko od hotela, pri tome sam ja utripovao da sam u potpuno drugom kraju Pekinga a bili smo u mojoj ulici, tako da smo se malo svadjali. On na kineskom, ja na cistom jebem ti mater sprskom.



Danas sam bio do Hrama Raja (ako se tako kaze na srpskom  Temple of Heaven). Hram gde su se sve vece verske ceremonije odrzavale. Opet ogroman prostor. Centralni deo je religijski, okolo njega je ogroman park. Spicio sam nekih 3 sata na plus beskonacno u hramu i oko njega. Na izlasku sam opet naisao na raspevane i razigrane Kineze. Preko nekog improvizovanog razglasa picila je Kineska muzika i 30ak Kineza je djuskalo. Napravio sam sjajne snimke. Naravno i ja sam morao da im se pridruzim :) Cak sam i dao jednom Kinezu da me snima ali nije bas uspelo. Videcu ako me ne bude mrzelo da pocnem i filmice da snimam.




Predvece sam otisao do kraja u kome je ona pesacka zona sto lici na Knez. U njenoj blizi postoji deo sa jedno brat bratu 50-60 tezgi sa raznom klopom. Izgleda kao vasar i ima svega, od zmija do banana. Ne, ovaj put nisam probao skakavce i bubasvabe, odlucio sam se za proverenije varijante i zadrzao sam se na necemu sto mi je objasnjeno da je zmija i shvatio da je to ipak klasican vasar i sarena laza za glupe turiste. Manje vise je sve bilo poprilicno odvratno. Po takvim tezgama se sprema uglavnom nesto sto je slicno raznjicima, na dugackom stapu nataknu komade mesa i jako ih zacine. To zna da bude veoma ukusno, ovde to nije bio slucaj. Takav stapic kosta od 20 do 50 dinzi. Skroz super varijanta za usputnu klopicu.

Jos uvek sam pod jakim utiskom kako je ovde sve sredjeno i uredjeno, sto bi se reklo po zapadnim standardima, mada su ovde standardi po tom pitanju veci nego bilo gde gde sam bio na zapadu. Mislim da ce mi za taj vid standarda od sada Kinezi biti reper. Sve je perfeektno uredjeno, od toga da je apsolutno sve prilagodjeno slepima i invalidima i u centru i van njega, oznake tipa pazi na glavu, mokar pod svuda, rekao sam vec da su ulice fenomenalno oznacene, putokazi svuda, toaleti svuda, kante za djubre svuda i to odvojene za otpad koji se moze i koji se ne moze reciklirati, metro cist kao suza, iako postoje automati za kupovinu karata tu je uvek covek da pomogne, usitni novac i sl... Saobracaj za ovako veliki grad odlicno funkcionise, ima guzvi ali prohodno je. U parkovima je zabranjeno pusenje, totalni respect. Zaista sam odusevljen i ovo je ogroman sok za mene. Kapa dole Kinezima!