28-30 dec Gibbon Experience

if (reader == mama) then go to next post;

Sajt http://www.gibbonx.org/


Definitivno i ubedljivo nesto najludje sto sam u zivotu uradio, verovatno i najgluplje. Ideja da klizate po kablu na visini od 100m u sred Laosa i da Vam zivot zavisi od jednog jedinog kabla ne moze se svrstati u najpametnije. No, da pocnem od pocetka. Gibbon Experience je u stvari 7 kuca napravljenih na drvetu u sred dzungle do kojih dolazite preko mreze kablova klizajuci se na njima. Da ponovim, kad kazem drvo ne mislim da drvo na brdascu u bloku 45 nego na drvo visine 50-100 metara. Lik je ladno napravio kuce na drvecu na visinama od 100metara. Pri tome je full komfort, imate vodu, toalet cak i struju. Obucete pojas oko nogu i sturka, za taj pojas je zakacen kotur i sigurnosni vez. Kotur stavite na kabl, kao i sigurnosni vez i klizate do narednog brda ili drveta. Pri tome duzine kablova idu i do 500 metara. Visina po slobodnoj proceni ide do 100 metara iznad tla. Sve radi po principu ciste fizike. Imate taman dovoljno brzine da signete na drugu stranu mada se cesto dogodi da se stignete bas do kraja pa onda treba rukama da se odvucete do druge strane. Necu pominjati moj strah od visine. U slucaju da idete suvise brzo postoji i kocnica koja je nista drugo nego parce gume za motore koji prosto prislonite uz kabl i tako kocite.
Dakle budimo se Ana i ja, ja glumim da sam cool, Ana ne glumi da nije cool. Okupljamo se ispred kancelarije Gibbonaca. Na veliko iznenadjenje u grupi je bracni par Australijanaca sa cerkom od jedno 10 godina i 3 starije Nemice, od jedno, brat bratu, 50 i kusur godina. To nam je delimicno umanjilo zent. Kad mogu one mozemo i mi. Nemice su potpuno neverovatne, drugarice iz davnih dana, jednom u 2 godine zapale zajedno u neku nedodjiju. Zesce su pozitivni likovi. Bilo je tu i mladjih, cisto da se ne misli da su samo matorci bili sa nama.
Stizemo, posle kraceg uputstva sta i kako, pocinje i prvo klizanje. Pa malo pesacenja pa drugo i trece, pa jos jedno i nasa kucica. Konacno na sigurnom. Nije nam bilo ni malo svejedno. Do kraja dana nismo silazili za drveta, odnosno iz kuce broj 2. Imali smo nasu privatnu kucu, samo Ana i ja. Ostale su vece. To nam je delovalo totalno super dok nije pao mrak i kad smo shvatili na tezi nacin da biti sam u sred dzungle na drvetu zna da bude vrlo zajebano. Zrikavci, ajde to je ok, to nije strasno sto se cuju stotine istih, al celu noc ne nesto konstantno suskalo oko nase kuce, kao da hoda po drvecu, kroz lisce. Uz to da dodamo nazovi tresnje koje su rastu na nasem drvetu i padaju konstantno i udaraju u limeni krov pa te taj zvuk stalno budi. Kao slag na torti u jednom trenutku je nesto poprilicno veliko skocilo na nas krov i grebalo po njemu, nama je licilo da zeli da probije krov. Ja glumim da sam cool, Ana ne glumi da nije ni malo cool. Utrpipovao sam da je majmun a ne bih bas voleo da mi majmun skoci u kucu. Ne znam kako bih mu objasnio da istu napusti u miru, kao sto je i dosao. Drama je trajala jedno pola sata, valjda se i to stvorenje smorilo i otislo. Mada dzaba je i odlazilo, ko sad ima muda ponovo da zaspi. Nema sanse. Tako sam provali fenomenalnu stvar, da je pred svitanje totalni mrak. Takav mrak da je sve jedno da li su ti oci otvorene ili zatvorene. To se ne dozivljava cesto. Mada ja nisam bio bas najsrecniji zbog te cinjenice. Stos je u tome sto tada mesec zadje i onda je stvarno mrak. Sunce izlazi oko 6, a nasa kuca je imala fenomenalan pogled ka istoku. Videcete fotke, stvarno neverovatan prizor. Sutradan smo analizirali sumove i shvatili da to sto suska po mraku jesu u stvari te tresnje sto padaju i nista drugo. Sledece noci su valjda vec sve tresnje opale tako da je bilo jako mirno i prijatno.
Drugog dana smo odradili turu kroz prasumu sto hodajuci sto klizajuci se. Ja sam se vec navikao i nije bilo preteranog straha. Cak sam par klizanja snimio kamerom. To nije lako izvesti pa sam oba uva posteno odrao o kabl. Mnogo je smesno kad imate krastu na uvetu :). Ana je malo bila nervozna, sto zbog neprospavane noci sto zbog cinjenice da nikako ne uspe da dokliza do suprotne strane pa onda mora da se rukama dogura do kraja. Objasnili su nam, stvar je u stilu, sto si horizontalniji ides brze, al ajde ti imaj muda pa se baci u horizontalu, dovoljno mi je strasno i bez toga.
Za organizaciju je zaduzeno obliznje selo. Ljudi koji su pre Gibona ziveli normalnim seoskim zivotom, a sada svaki dan klizaju po uzadima i vode racuna o turistima. Zene, da ne kazem seljanke, su mi najsmesnije. Zamislite zenu koja je 30-40 godina zivela u selu u Laosu, baveci se poljoprivredom i decom i nicim drugim, sada svaki dan kliza na visinama od 100m. Ludilo.

Ono sto me je zesce iznerviralo, pa cu zbog toga verovatno jednog dana naredni deo napisati i na engleskom jeste sama agencija koja je sve to osmislila i organizovala, odnos taj neki francuz, alpinista. Koliko mora da je lud taj covek da mu ovako nesto padne napamet a kamo li jos da to i sprovede u delo.
Cela fora oko Gibbona je u “eko turizmu” ali na vise “eko” nacin nego svi ostali koji se time bave u Laosu. Tako makar oni pisu o sebi. Kazu da znacajno pomazu lokalnu zajednicu, da su tom selu koje se bavi turistima poboljsali zivotni standard, da su im kupili i traktor, da sve sprovodi na takav nacin da se nista u prirodi ne ugrozava, da oni placaju sumare da vode racuna o sumi... Uglavnom, na osnovu njihovog promo materijala vrlo vode racuna o svemu. Pri tome Gibbon nije ni malo jeftin, 180eura za 2 noci i tri dana. Poskupeli ove godine za 40 evra. Sad ide deo zasto ja pizdim. Vodice placaju 200dinara dnevno iliti oko 100$ mesecno. U turi ima 12 ljudi i ocigledno su stalno puni. Dakle dnevno zarade vise od 2000evra, a troskovi su im brat bratu ne vise od 40evra, za vodice, kuvarice, hranu.... iliti 98% je cist profit. Pri tome vodici nemaju slobodan dan, rade svaki dan od ujutro do uvece. Meni tu nema niceg zelenog, to je crno. To je takvo izrabljivanje tih ljudi. Neko ce reci, ok ali oni su ziveli mnogo gore pre toga. To jeste cinjenica, ali to sto oni rade jeste definicija izrabljivanja. Vi ne mozete bogate izrabljivati, ne mozete ljude koji imaju izbor tako izrabljivati. Izrabljuju se siromasni koji nemaju izbor i koji moraju prihvatiti to sto im ponudite. Nista Gibonce ne bi kostalo da angazuju vise ljudi pa da svako ima normalne radne uslove. I ono sto je najgore, sve rade pod zastavom zelenog i lepog turizma. To je gadno i ljigavo. Sve bi bilo ok da ne insistiraju toliko na svojoj zelenosti. Da se pretstave kao profitabilna organizacija koja je tu zbog para. Osmislili su fenomenalnu stvar i dolazili bi ljude bez obzira da li su zeleni ili ne. To bi bilo iskreno. Ovako je vrlo crno. Stite prirodu, to nije sporno, organizovali su sve na nacin da se prasuma i zivot u njoj ni najmanje ne narusi ali ne mogu da cenim ljude kojima je priroda vaznija od ljudi. Cuvas prirodu ali izrabljujes ljude, to je sranje. Kazu pomazu lokalnu zajednicu. Pomazu jedno selo i to kroz plate i kroz taj jedan traktor koji zarade za 3-4 dana. Sve ovo je bazirano na informacijama iz njihovog propagandnog materijala. Ne verjem da bi tu sakrili neku svoju “zelenu” aktivnost. Recimo u Luang Nam Tha, agencija Green Discovery radi veoma transparentno. Oni su objavili od svog dovca koji plate turristi koliki procenat ide lokalnom stanovnistvu, koliko njima za plate i ostale troskove, koliko drzavi. Oni to rade u okviru vladinog programa za eko turizam pa bi to trebalo da bude makar neka garancija da je to zaista tako. Mozda to nije tako ali je makar mnogo verovatnije nego sto to rade Gibbonci. Da se ne bi pogresno razumeli, Gibbon Experience jeste nesto potpuno neverovatno i nevidjeno, i nesto sto se pamti za ceo zivot, ali nisu zeleni, rade to na ruzan i licemeran nacin.